Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Све је мање становника у селу крај Вуковара

Датум објаве: четвртак, 4 децембра, 2014
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/pravoslavna_crkva_u_cakovcima.jpg

У Чаковцима, jедном од пет насеља општине Томпоjевци недалеко од Вуковара, данас живи свега 80-так припадника српске националне мањине. Већином jе то стариjа популациjа док jе младих тек 15-так. Ниjе ни чудо jер jе село пусто, нема посла, али ни других садржаjа коjи би их могли задржати.

Некада jе та слика била пуно другачиjа. Броj становника jе пре рата био већи за 70 одсто, а Чаковци коjи су некада имали и префикс Сремски, били су место пожељно за живот.
– У селу смо некад имали све што jе потребно за нормалан живот. Имали смо школу, банку, пошту, здравствену и зубну амбуланту, ветеринарску станицу, неколико трговина. Људи су се бавили пољопривредом и могли су живети од ње, док данас преживљавамо. Код зубара одлазимо у Вуковар, ветеринар долази из Товарника по потреби, имамо jедну трговину, немамо ниjедног кафића, а за пошту говоре да ће се угасити. Нема људи. По попису би село требало да има око 450 становника, али нас нема више од 300 jер су многи отишли одавде, а само се воде на овдашњим адресама, прича Милош Јелић, општински већник.

Већинско становништво чине Мађари, 30 одсто jе Срба док jе око 20-так одсто припадника хрватске и других националности. Јелиће се сећа да jе чаковечка основна школа некад имала више од хиљаду ученика, а данас их jе свега стотињак. Међу њима нема српске деце jер нема организоване наставе на српском jезику, због чега шестеро основаца свакодневно путуjе у Негославце.

Да jе Срба у Чаковцима некада било пуно више, сведочи православна црква Ваведења Пресвете Богородице саграђена 1762. године. Данас jе у стању пропадања jер ниjе обнављана више од 100 година. Млади свештеник Милош Кузмановић заjедно са своjим парохиjанима ову светињу покушава да заштити од даљњег пропадања док се не пронађу средства за генералну обнову. У цркви се налази иконостас са 12 вредних икона израђених у дрвету коjе такође пропадаjу, иако заjедно са црквом спадаjу у категориjу законом заштићених споменика културе.

– Црквена општина jе мала и нема довољно средстава да би могла започети било какве радове. У општини пак кажу да немаjу средстава. Где год смо се обратили нисмо наишли на разумевање. Имамо проблема с кровом, на коjем мањка црепа па кровиште прокишњава, а уселиле су се и сове. Морали смо жицом заградити олтар како не би ушле у унутрашњост, прича jереj Кузмановић коjи последње две године са своjом породицом живи у Чаковцима и дели судбину тамошњих људи. Пре неколико година изграђен jе Парохиjски дом коjи jош ниjе довршен. Јереj Кузмановић се нада да ће jедног дана и обнова цркве доћи на ред. И у такву каква jесте парохиjани долазе. На литургиjама их буде по двадесетак чиме се не могу похвалити ни много веће средине. О већим празницима као што су Бадњак, Божић, Ускрс иили храмовна слава долазе сви. Црква jе jедино место где се могу окупити.

О одржавању унутрашњости цркве, дворишта Парохиjског дома, али и месног гробља брину сами мештани. Иако jе одржавање гробља у надлежности општинских власти, оне баш немаjу слуха. Раниjих година се из општинског буџета за ову намену издваjало 5 хиљада куна годишње, али су та средства укинута. Због тога су се малоброjни чаковачки Срби сами организовали. Пролетос су одлучили да уреде прилазну стазу према гробљу уз коjу су засадили чемпресе. Око 60-так стабала су купили сами, а 50 им jе поклонило Заjедничко веће општина. Наставиће чим прикупе jош новца.

– Имамо jош планова, али смо финансиjски немоћни. Жеља нам jе да наше гробље оградимо, да доведемо воду и да изградимо капелицу. Боримо се да што више урадимо jер нас jе све мање па нека нешто остане из нас, каже Милош Јелић. 

АУТОР: Драгана Бошњак

 

Извор: СНВ

 

Везане виjести:

Подjармљивање Срба: Поглавље дjечиjи вртић Вуковар 2 

Вуковар град неспокоjа – Jadovno 1941.

Спрема ли се Србима у Вуковару “Кристална ноћ“? – Jadovno 1941.

Томислав Ковач: Десет прећутаних ствари коjа деца неће 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top