Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да…
Над скелетом родне куће
Лешинари дуго круже
Умируће срце њено
Из ребара бијелих струже….
Одавно је оронула
Бијела кост од дима сиви
Подумјента потонула
Од бола се греда криви…
Један зид још стоји само
Са ког Св. Јован гледа
Икона је пожутјела
Ал заборав она не да…
Чује цику, смијех и људе
У дворишту дјечју грају
Kрај огњишта лучу свету
Док одрасли наздрављају….
Нема више цике, смијеха
Под гредама родне куће
Њено срце умируће
Прекрило је дивље пруће…..
Аутор: Бојана Вучић