Суваја, мјесто злочина које не смијемо заборавити

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак.^[1]

О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава.

Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана „убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца“^[2] По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана мjесеца jула, било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, и jедва десетак мушкараца у доби способних за воjску.^[3]

Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) укупно jе у том кратком размаку, у мjесецима након оснивања НДХ, изгубио око 1000 становника српске националности.^[4] У извештаjу заповjедника 3. усташке сатниjе 1. походног батаљона стоjи: „Данас сам био у селу Осредци Лички коjе jе спаљено. На све стране леже љешеви народа. Од убиjених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. Пси и свиње нагризаjу љешеве, а усташе не дозвољаваjу сахрану. Они што су побjегли од куће, тамо умиру од глади.“^[5]

Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе спроведен над српским становништвом широм НДХ, у првим мjесецима након  њеног формирања. Приликом покоља становништва Суваjе, посебно су страдале породица Кеча из коjе jе убиjено 45 чланова и породица Ћопић коjа jе изгубила 22 члана.

За истраживање контекста геноцида и улоге починиоца битно jе нагласити да jе покоље предводио лично Макс Лубурић.  У овом масовном уништавању српског народа у Суваjи учествовало jе око 300 усташа и домобрана, коjи су дошли из Госпића. „Усташе су правдале оваj масовни злочин поjавом четника. У изjави усташког равнатеља редарства при Великоj Жупи за Гацку и Лику каже се: »Бандити су опалили неколико набоjа из пушака на аутомобиле у коjима су се налазили домобрани из Госпића, као и помоћни усташки одред из Бихаћа.“^[6] Осим учешћа ових jединица у злочину у Суваjи помињу се и муслиманске jединице из Кулен Вакуфа.^[7]

О Лубурићевом учешћу у овим и другим злочинима Славко Голдштаjн наводи: „У ноћи 9/10. свибња 1941. особно jе хладним оружjем убиjао над jамом у Хрватском Благаjу, гдjе jе страдало око 400 Срба из сусjедних села; предводећи “акциjу чишћења” у jугоисточноj Лици 1, 2. и 3. српња 1941., под његовим непосредним водством у селима Суваjа, Бубањ и Осредак први су пут масовно убиjани старци, жене и дjеца, укупно наjмање 279 поименично поброjених душа, што jе непосредно довело до опћег устанка у том диjелу Лике 27. српња 1941.^[8]

За мjесто Суваjа везана  jе  прича о мученичкоj смрти пароха Спасе Лаврње и његове породице.

„Лаврња jе рођен 1912. године у Притоци код Бихаћа. Четири разреда гимназиjе jе завршио у Бихаћу, а шесторазредну Богословиjу 1935. године на Цетињу. Рукоположен jе 18. маjа 1936. године. Служио jе на парохиjама у Великоj Кладуши и Суваjи.

Почетком jуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњем Лапцу. Ту jе држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављали со у ране. Дана 19. jуна 1941. године одведен jе са jедном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касниjе, одведени на Велебит. Убиjен jе на Велебиту и бачен у неку од jама.

Усташе су 1. jула 1941. године, после хапшења оца Спасе, дошли у Суваjу и одмах су почели са хапшењем. У парохиjском дому су затекли супругу оца Спасе – Љубицу – коjа jе била пред самим порођаjем. Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италиjански карабињери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже: „…Дана 18. jуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњу из Суваjе да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили.

Дана 1. jула усташе су запалили село Суваjу и у том пожару jе изгорело 25 кућа. У селу су убиjали жене, дjецу и људе у укупном броjу од 300 лица од коjих jе 170 закопано у три jаме, а остали су спаљени. Такође, у Суваjи се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврње, коjи jе раниjе био убиjен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, коjе су убили.“ ^[9]

За мученичку смрт свештеничке породице Лаврња у Суваjи везана jе и изjава Дане Косића  из књиге Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, у коjоj се, између осталог, наводи:

Тужно jе то изгледало каже Дане Косић: „Тек што сам ушао у село, чуо се дjечиjи глас. Неко диjете ме звало: Ћића Дане, ћића Дане! Диjете jе мене познавало и jа сам му се одазвао. Убрзо диjете jе пришло мени, све jе било крваво и видjела се рана око врата како jе ваљда ударено ножем или метком, па jе рана jако крварила, тако да му jе сва кошуљица била крвљу заливена.

Био jе то Бошко, син попа Спасе Лаврње. Питао сам га гдjе му jе мама. Мали ми рекао да jе у кући. Узео сам Бошка за руку и повео га кући, али jе у кући мртва лежала његова маjка Љубица, расjеченог стомака. Љубица jе неколико дана била пред порођаjем. Диjете извађено и ножем избодено лежало jе поред мртве маjке. Идући даље наишао сам на кћерку од брата, Јеку, коjа се била склонила под jасле.

Тек неколико корака даље сусрео сам се са жандарима и неколико усташа. Питали су ме чиjе jе то диjете. Рекао сам им да jе попа Спасе. Узели су од мене малог и, ту у непосредноj близини, и њега убили. Ниjе ми пошло за руком да га спасим. „Добро сам и jа остао“ каже Дане. Спасио ме jе жандар Марко Чуљат, изазвао ме и склонио од усташа. Тако сам избjегао сигурну смрт.“^[10]

Захваљуjући господину Петру Богуновићу из Лестера (УК) и његовим вишегодишњим истраживањима УГ Јадовно 1941. вам доноси поименични списак 256 жртава села Суваjа из покоља 1941. године .