СУТРА ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“

БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду сутра ће са почетком у 11.00 часова бити служен парастос погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991. године, као и цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.
Инициjативу за обиљежавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе Завичаjно удружење „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос ће служити протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника.
У нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убиjено jе 61 лице.
Већину страдалих чине цивили, а свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним деjствима од граната. Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина.
Наjвећи броj погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом „Откос“.
У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна, „Медачки џеп“ 9. септембра и „Олуjу“ 4. августа.
Међутим, за прву од њих – „Откос“, у коjоj jе по много чему извршено етничко чишћење без преседана, jедва да jе ико чуо, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Билогора“.
Источна Билогора jе простор на сjеверозападу данашње Хрватске, у троуглу коjи чине Бjеловар, Дарувар и Вировитица. Приjе рата 1991. године имала jе на око 700 квадратних километара 54 насеља са броjним српским становништвом.
„То jе домицилно становништво, насељено овдjе као хришћански граничарски зид према турскоj империjи jош у периоду од 1597. до 1606. године и коjе jе све до укидања Воjне краjине 1871. било већинско“, кажу у овом удружењу.
Геноцидна идеjа, како наводе, садржана jе већ у самом кодном називу хрватске оружане акциjе „Откос“, коjи сугерише неселективну сjечу свега што расте, а не само напад на 400 бранилаца Билогоре.
Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало jе око 2 500 припадника хрватских снага, а процjене су да jе са резервама, логистиком и позадинским службама броj ангажованих могао достићи и 20 000.
Послиjе завршеног „посла“ услиjедила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у коjима раниjе ниjе ни било отпора.
„У усташкоj `традициjи` из 1941. године настављено jе рушење и девастациjа православних храмова тако да су до темеља изгорjеле дрвене цркве билогорског стила, jединствени споменици културе нулте категориjе под заштитом Унеска, храм Светог Димитриjа у Растовцу саграђен приjе 1700. године и црква Успениjа Пресвете Богородице у Доњоj Рашеници из 1709. године“, истичу у Завичаjном удужењу „Билогора“.

Извор: