Сутра 102 године од потписивања Крфске декларације

Сутра се навршавају 102 године од потписивања Крфске декларације о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Крфску декларацију су 20. маја 1917. године на грчком острву Крф потписали премијер Србије Никола Пашић и Анте Трумбић, предсједник Југословенског одбора са сједиштем у Лондону, који је представљао Словенце, Хрвате и Србе под аустроугарском влашћу, а одредбе из те декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење.

Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића.

Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола, писама и вјероисповјести „православне, римокатоличке и мухамеданске“.

У тексту се истиче да би уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао државу која би бројала око 12 милиона држављана, а била би гаранција народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде и достојан члан нове међународне заједнице.

Конференција на Крфу трајала је од 15. јуна до 20. јула 1917. године, а највећи дио расправе био је посвећен питању уређења државе, о чијим основама су се највише размимоилазили ставови двије делегације.

На крају је закључено да ће о уређењу будуће државе одлучити Уставотворна скупштина након уједињења квалификованом већином.

Крфска декларација није била обавезујући правни акт, али је имала политички и морални значај.

Српска војска је са француским савезницима пробила Солунски фронт у септембру 1918. године, а 1. децембра је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Извор: СРНА