Сусрет са историјом: Французи и Британци потписали први пакт са Хитлером

Ревизија истине о Другом светском рату почела падом Берлинског зида.

Изјава руског председника Владимира Путина пре неки дан, на састанку организационог одбора за обележавање 75. годишњице победе у Другом светском рату, да покушаји искривљавања историјских истина не престају, и да су се томе придружили не само наследници нацистичких саучесника, већ и неке угледне међународне институције и европске структуре, поново је скренула пажњу јавности на резолуцију Европског парламента, у коме се Совјетски Савез изједначава са нацистичком Немачком.

Подсећамо да је 19. септембра европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио документ „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“ за који је гласало 535, а против било 66 посланика.

У овом тексту се осуђује Пакт о ненападању између Немачке и СССР, који су потписали у Москви 23. августа 1939. године Рибентроп и Молотов, и који је уз своје тајне протоколе, практично поделио Европу и територије независних држава између ова два тоталитарна режима. Другим речима, европарламентарци поручују да Други светски рат заправо није почео 1. септембра 1939, већ осам дана раније, 23. августа, када је овај споразум потписан.

Та иницијатива је потекла од политичара балтичких земаља и Пољске, а сада смо сведоци да је прихватају и озбиљни научници. По том тумачењу, овим споразумом су Хитлеру дефинитивно дате одрешене руке.

То накарадно тумачење историјског следа догађаја из друге половине тридесетих година започело је, у ствари, непосредно пре пада Берлинског зида, испочетка стидљиво и тихо, а потом све наметљивије и агресивније. Кулминацију је доживело пре десет година, 2009, приликом обележавања 70 година од почетка Другог светског рата. Од тада, ревизионистички мит о изједначавању Хитлера и Стаљина добио је право грађанства. У једном тренутку завладала је права хистерија званичних саопштења на ту тему, уз пласирање читаве лепезе нових митова о рату, најпре у Парламентарној скупштини Савета Европе, а потом и у низу европских парламената.

Истовремено, док Европска унија дефинитивно закључује да је споразум Рибентроп-Молотов разлог за избијање крвавог рата, немо посматра јавно демонстрирање нациста. Пред њеним и очима васцелог света величају се нацистичке идеје у појединим државама, њеним чланицама. То европарламентарци ниједном речју не спомињу, а камоли да осуђују.

Рекло би се да чак и охрабрују нацисте из летонског батаљона „Вафен“ који годинама дефилују улицама Риге. Ником не сметају окупљања ултрадесничара усташа из целог света у Блајбургу, који величају хрватске нацисте и њиховог вођу Анту Павелића. Не спомињу се чак ни прославе у Нарви у част преживелих нациста 20. естонске дивизије СС.

Али, зато максимално користе историјска замагљења из тих година пред избијање Другог светског рата. Наравно, наруку им иде и неселективно отварање архива, без обзира на законске обавезе да сва документа буду доступна јавности, поготово научној, после 50 година. Зато многи кључни догађаји из политичке историје тог доба остају нерасветљени. Али, из свих расположивих докумената, још од атентата на краља Александра Крађорђевића, јасно је да је Европа постепено тонула у рат. Попут лоптице која скакуће низ степенице – са степеника на степеник. Па кренимо редом тим степеницама које су водиле у пакао.

Година 1936. – Немачка није имала право, по Версајском уговору да има стајаћу војску у Рајнској области, јер је то била демилитаризована зона. Међутим, Хитлер, кршећи све тада важеће међународне споразуме, улази са својим дивизијама. Француска, која се граничи са том облашћу то толерише. Париз чак не шаље ни протестну ноту Берлину. Прихвата без речи ново стање, „без иједне једине гримасе на лицу, иако је у том тренутку имала неупоредиво већу војску од Немачке. Била је у стању да згњечи Немачку као бубашвабу“ – записао је један војни аналитичар из тог времена.

Док је Француска ћутала, Лига народа је покушала да благо укори Немце, указујући да тај потез није исправан. Хитлер на то бурно и љутито реагује, и иступа из Лиге народа, уз опаску: „А ваше понашање прeма нама 1919. било је у реду?“

Година 1937. – Немачка, Италија и Јапан потписују Антикоминтернски пакт, што је заправо била претеча будућег Тројног пакта.

Март 1938. – Немачка више не води празне разговоре са Французима и Британцима. Не жели више да губи време. Реч аншлус улази у историју. Хитлер окупира Аустрију. И једноставно објашњава: Ово је уједињење братских германских народа. Тих месеци тираж књиге „Мајн кампф“ био је четири милиона примерака.

Септембар 1938. „минхенска завера“ – Хитлер одлучује да пример аншлуса Аустрије примени на Судетску област у Чехословачкој где су Немци чинили већину. Чехословачка влада је била спремна да се покушају мењања граница одупре оружаним путем, рачунајући на свој статус верне француске савезнице.

Међутим, британска влада је држала да још није у потпуности спремна за рат, па је наговорила Француску да заједно с њом 30. септембра 1938. склопи Минхенски споразум којим је Немачкој признато право на Судете. Остављена на цедилу, чехословачка влада је подлегла немачком ултиматуму. У пролеће наредне године окупира остатак Чешке, а од Словачке формира сателит државу, сличну оној коју ће васпоставити неку годину касније у Хрватској.

ЧЕРЧИЛ ће доцније, када буде дошао на власт, рећи да су се Чемберлен (премијер Велике Британије) и Даладје (премијер Француске) одлучили за срамоту, уместо за рат. На крају су имали и срамоту и рат.

Упоредном анализом Минхенског споразума и тајног протокола Молотов-Рибентроп уочиће се да је акт о подели Чехословачке неупоредиво циничнији од договора о подели утицаја СССР и Немачке у Пољској и у балтичким земљама. У отимању чехословачке територије поред Немачке учествовале су и Пољска (која је приграбила Тешинску област на северу) и Мађарска (заузевши неколико градова на југу).

Чемберлен и Хитлер, одмах после договора у Минхену, потписали су 30. септембра енглеско-немачку декларацију о миру. Два месеца касније, 6. децембра 1938, потписана је слична француско-немачка декларација.

Не говори ли то да су Француска и Енглеска потписима на пактове о ненападању са Трећим рајхом, заправо, гурали Хитлера у рат са Совјетским Савезом. И каква је разлика између ових споразума од оног који ће Москва парафирати са Берлином 23. августа 1939? А реч је о идентичним документима с тим што га Стаљин, односно Молотов, потписује последњи. Следи логично питање која страна је давала ветар у леђа нацистима да загазе у најкрвавији рат у историји човечанства.

Шта су очекивале Француска и Енглеска после поклоњења Хитлеру у Минхену и комадања Чехословачке у септембру 1939. године?
Подсећамо и да сва расположива документа указују да је Хитлер још у пролеће утврдио тачан датум напада на Пољску – 1. септембар 1939. То значи да уговор са СССР није утицао на планове Немачке са Пољском.

Званичан назив пољске државе био је Краљевство пољско и Велика кнежевина литванска. А како је она доживљавала немачку опасност може се видети из новина лета 1939. године. Многи пољски политичари су са нестрпљењем очекивали предстојећи рат са Хитлеровом Немачком! Тврдили су да ће пољска армија у најкраћем року да разбије арогантне Немце и да ће се црвено-бела застава победе завијорити над Рајхстагом!

И они су сањали о држави од Балтичког до Црног мора. Али, Вермахт је сломио Пољску за три недеље.

Без увлачења Србије у конфликт светских размера ни овог пута није могло да прође. Када је Хитлер решио да крене на Исток да освоји СССР, изјутра 22. јуна, Гебелс је на радију, у његово име, прочитао званичне разлоге за напад:

– Немачки народе! Националсоцијалисти! Обрван тешким пословима и бригама, био сам принуђен на вишемесечно ћутање. Али, сада је дошао тренутак када, напослетку, могу да говорим отворено. Влада немачког Рајха данас поседује документа из којих се јасно види да је Русија, како би дефинитивно увукла Србију у рат, обећала да ће јој преко Солуна доставити оружје, авионе, муницију и други ратни материјал за борбу против Немачке.

КОРЕН САВЕЗНИШТВА СССР И ЗАПАДА

Сарадња СССР и западних сила која ће уследити у наступајућим годинама, започеће око Југославије и њеног опредељења између Тројниог пакта и савезника. Данас је јасно да је поред Британаца, и Стаљин имао своје прсте у мартовским догађајима, обарању кнеза Павла и увлачењу Југославије у ратне страхоте. Иако је совјетска дипломатија, тада још немачки савезник, формално заузимала негативан став о пучу, накнадно отворени документи откривају да учешће СССР у припреми преврата 27. марта 1941. био први историјски корак у каснијем савезу западних сила и Москве. И ту, заправо, лежи корен њиховог савезништва са западним земљама у победи над нацизмом 1945. године.

Аутор: Иван Миладиновић

Извор: НОВОСТИ