arrow up

Подијелите вијест:

Суочавањем са истином до помирења

Добрица Ћосић
Добрица Ћосић

Сваки покушаj ревизиjе Деjтонског споразума може да произведе несагледиве посљедице, а Србима, Бошњацима и Хрватима у БиХ, у овом тренутку, наjпотребниjе jе историjско помирење, засновано на суочавању са истином о ратовима током деведесетих година прошлог виjека, поручио jе српски писац Добрица Ћосић.

Он jе навео да су истине о чиниоцима разбиjања Југославиjе, узроцима, покретачима и њиховим циљевима, с персонализациjом ратних злочина, миротворачке и животне основе истине у овом времену.

“То jе jедина медицина коjа може да лечи од шовинизма разбољена друштва”, истакао jе Ћосић, коjи jе недавно обjавио књигу “Босански рат”, за коjу каже да jе његова одбрана слободе, истине, људских и националних права садржаних у Републици Српскоj, тоj прескупоj, али jединоj политичкоj и ратноj побjеди српског народа у другоj половини 20. виjека.

Ћосић, коjи jе и академик, истакао jе да рат у БиХ ниjе календарски догађаj, већ траjно чвориште неколико националних и вjерских идеологиjа, антрополошко стање коjе jе дало повода великим писцима Иви Андрићу и Меши Селимовићу да БиХ назову земљом мржње и тjескобе.

“У БиХ вековима траjе људско крварење, коjе jе, према мом сазнању, наjдуже ратовање у новиjоj историjи Европе, започето турским осваjањем Босне краjем шеснаестог века, а последњи рат у БиХ, коjи jе траjао од 1992. до 1995. године, наставља се у миру бошњачком ратном пропагандом с ратним циљевима покретача стварања прве исламске државе у Европи и уништења Републике Српске”, рекао jе Ћосић за бањалучки “Фокус”.

Он jе поjаснио да се пропагандни рат у миру наставља посредством медиjа, сатанизациjом Срба као агресора, коjи су извршили тешке ратне злочине и геноцид.

“Таj антисрпски, у суштини антиевропски рат, траjаће док међународни чиниоци не схвате његове праве мотиве и антиевропске циљеве. Рат верских фанатика, џихад ратника против неверника траjе док се они не униште, а у бошњачком случаjу док се не остваре циљеви ‘Исламске декларациjе’ Алиjе Изетбеговића, претварање jединствене БиХ у исламску државу”, напоменуо jе Ћосић.

Оциjенивши да садашње бошњачко залагање за своjе ратне циљеве и ревизиjу Деjтонског споразума приjети догађаjима чиjе посљедице ниjе тешко предвидjети, Ћосић jе рекао да, са партиципациjом Турске у бошњачку политику и политиком муслимана у Србиjи, има утисак да се ступа у процес ревизиjе битног обнављања источног питања и парадоксалну инверзиjу историjе.

“За бошњачке фундаменталисте и њихове стране штићенике у БиХ данас постоjе само жртве и убице. Жртве су, према њима, Муслимани, а убице Срби. У том фундаменталистичком манихеjству помирења нема, jер се улога жртве награђуjе и уважава у америчким и европским парламентима и обожуjе у исламским џамиjама. За босанске ратне злочинце велике силе немаjу исту вагу, а то овековечуjе неправде”, истиче Ћосић.

Ћосић jе поручио да помирење зараћених страна у протеклом рату у БиХ не може настати уколико се код зараћених народа смишљено не развиjа историjски разум, коjи их уводи у сазнања о међузависности људи и народа, услова, опстанка и напретка.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​