Судско насиље над истином

Милорад Којић, из Центра за истраживање рата и ратних злочина у Бањалуци, о поигравању правдом и правосуђем. Бројка од 8.000 уморених у Сребреници увреда за људску интелигенцију

– У Нирнбергу је за милионе жртава које су побили нацисти од 1939-1945. одговарало 177 главешина. За злочине почињене током рата у БиХ пред судовима у овој земљи процесуиран је 331 Србин. Осуђени су на 1.646,5 година робије. Пред судом у Хагу због злочина у Босни суђено је још 90 Срба који су кажњени са 758 лета тамнице. Због геноцида у Аушвицу, где је уморено милион људи, на процесу у Франфурту 1962. и 1963. од 8.000 чувара логора кажњено је њих 17. За Сребреницу пред судом у Сарајеву суђена су 54 Србина на 404 године робије – овако говори Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке.

Када додамо још суђења Србима у Холандији, добијамо рам за наказну слику о грађанском рату у БиХ каква се више од две деценије ствара у региону и свету.

Наш саговорник подсећа да је током четири године грађанског рата у БиХ страдало или нестало, према извештају Бошњачког института „Мирсада Токаче“ око 97.000 грађана. Сличне су процене и у Хашком суду, с тим што они тврде да је погинуло 23.000 Срба. Центар из Бањалуке поименце је идентификовао преко 28.000 српских жртава док је институт за страдање Срба у 20 веку идентификовао преко 31.000 Упркос челичној логици бројева, судска пракса у БиХ и у Хагу наставља да „силује историју“.

– Само, и искључиво, се Срби оптужују и осуђују за најтежа дела кажњива по међународном хуманитарном и ратном праву као што су геноцид и злочин против човечности – наводи Којић. – С друге стране, такве квалификације, иако за то постоје докази, не могу се наћи у оптужницама против Бошњака. Оваквом праксом се ствара правна подлога за међународну осуду и сатанизацију Срба и Републике Српске.

Оно што је приметно у раду правосуђа БиХ је стратегија оптуживања Срба на територији целе Босне. Директор Којић каже да су оптужнице против Срба за најтеже злочине подигнуте за чак 51 општину у БиХ и да је видљиво да се спроводи покушај доказивања да је РС створена на геноциду.

– Није нимало случајно што је, рецимо, прошле суботе у центру Сарајева постављена „уметничка инсталација“ која РС приказује као огромну масовну гробницу – наставља Којић. – Од 2010. у пројекту РЕКОМ „мапира се наводни геноцид“ у РС, а НВО из Београда имају водећу улогу у том послу.

Пример Сребренице је најдрастичнији и најочигледнији покушај насиља над правдом, али и здравим разумом. Када је рат у БиХ завршен 1995. процењивало се да је у њему страдало око 300.000 људи. Нешто касније бројка је пала на 200.000, а на крају на мање од 100.000. Једина бројка која се држи јесте седам до осам хиљада уморених у овом региону, упркос томе што је и Хашки суд у пресудама морао да умањи тај број на 4.970 односно 5.115.

– У извештају америчких професора Едварда Хермана и Дејвида Питерсона из 2015. већ две деценије од наводног геноцида у Сребреници анализира се „стабилност“ овог збира од 8.000 – наставља Којић. – Професори примећују да је досад у историји у највећем броју случајева изненадног катастрофалног губитка људских живота почетна процена увек била превелика и временом се ревидирала наниже. Само у Сребреници све стоји како је „заковано“ – закључује наш саговорник.

Разлог је очито – политички, и врло далеко од потребе да се заиста сазна истина.

СРАМОТНА ФАРСА

– ПО логику поразна статистика рада правосудних органа у БиХ, према којој су само Срби чинили највеће злочине, покушава се компензовати подизањем већег броја оптужница против Бошњака, али за лакше квалификована кривична дела, која подразумевају искључиво индивидуалну одговорност – објашњава Којић.

Међутим, број година на који се осуђују Бошњаци и Хрвати за злочине над Србима сведочи да је у питању срамотна фарса.

Аутор: Драган Вујичић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Којић: Потребна ревизија посмртних остатака у Сребреници и …

Којић: Постоје сазнања о притисцима на свједоке у случају „Орић“

Којић: Институт за нестала лица БиХ у функцији бошњачког …