Судови у РС-у испитују захтјев за укидање четничких удружења

Пет регистарских судова у Републици Српској запримило је дописе и формирало предмете како би испитали основаност захтјева Министарства правде и управе Кантона Сарајево да се забрани рад 16 удружења који у свом називу имају одредницу равногорски или четнички покрет, преноси Фена.

Регистарски судови у Бањој Луци, Добоју, Бијељини, Сокоцу и Требињу су за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) потврдили да су примили захтјев Министарства правде и управе Кантона Сарајево (КС) за укидање укупно 16 удружења, који је поднесен након обиљежавања годишњице хапшења Драгољуба Драже Михајловића у Вишеграду.

Из суда у Добоју су навели да је захтјев достављен на наведена удружења, док су у судовима у Добоју и Бањој Луци казали да ће одлука бити донесена у “разумном року”.

Министарка правде и управе КС-а Лејла Брчић је казала да је захтјев упућен на основу анализе да ли су називи удружења у супротности с Уставом Републике Српске или са тамошњим Законом о удружењима и фондацијама.

Брчић сматра да ће ово бити изазов и за судове имајући у виду да Закон о удружењима предвиђа да регистарски судови – који су по својој природи ванпарнична институција – поступке забране проводе по одредбама Закона о кривичном поступку.

“У мјери у којој смо ми могли провести истраживање, нисмо дошли до података да су провели иједан такав поступак по било ком основу. Тако да биће занимљиво видјети и са професионалне стране, правнички гледано, на који начин ће приступити тој процедури”, казала је Брчић.

Бивши судија из Бијељине Миодраг Стојановић сматра да постоје два начина на која регистарски судови могу ријешити ове поступке.

“Ако суд тврди да има елемената, по службеној дужности морају донијети акт о брисању или дати налог да удружења измијене одлуке акта о оснивању, статут или некакав програм рада, гдје је уписано нешто што би било супротно уставу и законима. Друга могућа опција је да судови то провјере, да не нађу било шта у регистрацији што је супротно и да обавијесте подносиоце захтјева и иницијативе, да таква иницијатива нема основа у закону. То би била процедура кроз коју судови морају проћи”, појашњава Стојановић.

Стојановић, међутим, оставља могућност укидања поменутих удружења, чак и ако у њиховој регистрацијској структури нема ништа супротно закону и уставу.

“Судови могу казати, регистрација је уредна, нема у регистрацији одступања од закона, устава и европске конвенције, али њихово понашање може излазити из оквира регистрованог, па их може по другом основу санкционисати”, рекао је Стојановић.

Уколико удружења нису регистрована да шире идеје или пропагирају идеје Равногорског покрета, како каже Стојановић, због тога законски могу бити укинута.

“Нису регистровани за то, а урадили су то недавним окупљањем, како би обиљежили хапшење Драже Михајловића. Дакле, то удружење је поступило супротно ономе за што је регистровано. Ако их је суд регистровао за ствари које тренутно не раде, онда је суд погријешио и треба да то исправи”, закључио је Стојановић.

Министарка Брчић појашњава да је захтјев за забрану дјеловања и брисање из регистра Удружења четничког равногорског покрета упућен због дјеловања супротног Међународној конвенцији о спречавању свих облика расне дискриминације, те због промовисања националне мржње заступањем идеологије која представља континуитет политике етничког чишћења.

“Врло тешко је доказати да неко удружење дјелује супротно закону или уставу, јер морате имати материјалне доказе. У овом конкретном случају то је олакшано из разлога што они у свом називу имају нешто што је противправно. Ако се погледа историјат и програмска начела Равногорског покрета у вријеме када је основан и касније што је пропагирано, онда се види да дешавања која су била тада када је основан, па од 1992. до 1995. су заправо један континуитет заговарања фашистичких политика које су забрањене”, сматра Брчић.

По кривичној пријави Министарства управе КС-а у Државном тужилаштву формиран је и предмет о окупљању припадника Равногорског покрета у Вишеграду, због језика мржње.

“До ове године нико није поднио пријаву нити је Тужилаштво по службеној дужности, а што је негдје било за очекивати… Ми смо ових дана испред Владе КС-а упутили захтјев за информацију да видимо у којој је фази предмет и пратићемо га врло активно. Слаћемо и ургенцију ако се ништа не буде дешавало. Професионално желим вјеровати да ће се и овај и предмети упућени према рагистарским судовима узети у разматрање и да ће се урадити у складу са стандардима струке”, казала је Брчић.

Црна Гора је забранила дјеловања равногорских и четничких покрета и удружења.

Извор: ДИРЕКТ ПОРТАЛ