Суђено је и мртвима

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио

Словенци су шетали изнад стратишта

Свjедоци коjи о времену поратног зла на простору Словениjе говоре за оваj фељтон увелико се слажу у jедном – масовне ликвидациjе су обављене без суђења. А суђења су била, бар усмено, обећана почетком маjа за оне за коjе се сумњало да су “окрвавили руке”. Иако, бар засад, такав документ ниjе изашао из архива, они коjи су преживjели словеначку драму вjеруjу да jе такво обећање дао управо Јосип Броз, коjи га jе тако брзо и погазио.

Неки историчари, нарочито они комунистичке провениjенциjе, ту и тамо кажу да jе било суђења.

Досадашња истраживања открила су документе коjи говоре о суђењима учесницима Збjега коjи jе стигао до Словениjе. Она, међутим, показуjу да jе суђено – мртвима! Тако jе под броjем 2227 Земаљске комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, заведена Одлука о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача, на име Сава Вулетића. По овом документу он jе крив за убиства “22 мирна сељанина” из Зете, зато што jе био члан Националног одбора, коjи jе у то вриjеме постоjао у Зети. Поменуте сељане су, иначе убили Италиjани марта 1942. године. Потомци некадашњег црногорског министра су званично тражили од надлежних да им се достави и образложи одлука о томе због чега jе Саво Вулетић проглашен за народног неприjатеља, али одговор нису добили. Документ Земаљске комисиjе Народне Републике Црне Горе заведен под редним броjем 21619 у Архиву Југославиjе у Београду, добиjен jе од те установе.

Поменута одлука носи датум 24.08.1946. А Вулетић jе стриjељан у околини Аранђеловца jуна 1945. пошто jе ту спроведен из Словениjе заjедно с митрополитом Јоаникиjем Липовцем!?

И породица Никлановић посjедуjе одлуку Народног среског суда у Бару, од 24. децембра 1945. У њоj, између осталог, пише:

“Народни Срески суд у Бару на основу члана 27. Закона о конфискациjи одређуjе поступак за спровођење конфискациjе цjелокупне покретне и непокретне имовине Никлановић Тома, Влада и браће му из Близкућа, коjи су рjешењем Среског Народног Одбора у Бару броj 7921 од 31. jула 1945. године проглашени ратним злочинцима… А Томо и Митар Никлановић убиjени су без суђења, доказивања кривице и права на одбрану, маjа 1945. у Камничкоj Бистрици!

Судећи према ондашњоj штампи радили су, диjелом, и воjни судови. “Побjеда” од 10. jуна 1946. с наднасловом “Под ударом народне правде”, доноси Тањугов извjештаj у коjему стоjи:

“Воjни суд треће jугословенске армиjе одржао jе суђење групи ратних злочинаца коjи су похватани у Хрватскоj приликом паничног бjекства њихових окупаторских господара. Међу овим злочинцима налази се и неколико истакнутих четничких функционера, организатора сарадње с окупатором и крвавих четничких недjела. У групи ових четничких злочинаца одговарао jе за почињена недjела и злогласни усташки пуковник Судар.

Пресудом Воjног суда осуђени су на смрт стриjељањем, губитак грађанске части и конфискациjу имовине сљедећи злочинци и народни издаjници:

Велимир Јоjић, Васо Вукчевић, др Никола Јерговић, др Душан Кривокапић, Богдан Кривокапић, Милорад Јоjић, др Вукота Дедовић.”

ДИСИДЕНТ СВЕДОЧИ
А мање се зна да се међу првима на тему словеначког крвавог пролећа 1945. године огласио управо Црногорац. Контроверзни Милован Ђилас. Истакнути револуционар, коjи jе веома рано средином педесетих година прошлог виjека имао “развод” са Јосипом Брозом и коjи jе тако рано постао први и наjпознатиjи дисидент друге Југославиjе.

Уз наjцрње квалификациjе наводе се њихове краће биографиjе и сарадња са окупаторима.

Нигдjе нема риjечи о томе гдjе су и када стриjељани, да ли jе неко ликвидиран приjе суђења и слично. Иако jе познато да су поменути прешли Словениjу и стигли до Аустриjе гдjе су преговарали с Енглезима, а потом предати партизанима, неjасно jе како су то онда ухваћени у Хрватскоj. Ту су и друга броjна питања и дилеме око ове штуре информациjе и њене прецизности. Очигледно jе да jе главни циљ био да се заплаши народ с jедне стране, а с друге оправдаjу ликвидациjе у Словениjи, о чиjоj масовности тада ниjе било помена. Ни много, много касниjе.

Хрватски истраживачи се, међутим, не слажу, као уосталом и другдjе широм екс-Југославиjе, око тога колико jе Хрвата страдало на подручjу Словениjе, током прољећа и љета 1945. Та цифра jе у распону од “неколико десетина тисућа до 200.000”, коjе помињу неки истраживачи. Према писању “Вjесника” од 27. маjа 2003. бивши припадник Озне Зденко Завадлав, шокирао jе jавност “изношењем чињеница о покољима коjе су Титове, комунистичке снаге починиле након завршетка Другог свjетског рата, над ратним противницима”. Покољи су се, према риjечима Завадлава, проводили органозовано и систематски, над свим ратним противницима, али и цивилима.

– Ми из словенске Озне и Корпуса народног ослобођења (Кноjа) убиjали смо словенске домобране, а када бисмо ухватили Хрвате, предавали смо их Трећоj армиjи. Тада jе баш у дворцу Бори било заповjедништво Треће армиjе Југословенске воjске, коjа jе ондjе дошла након ослобођења. У рововима око двора убиjали су хрватске домобране, усташе и цивиле – жене, дjецу, старце… То су, углавном, били људи коjи су се пробиjали према аустриjскоj граници, а нису били укључени у Крижни пут. Ондjе jе убиjено неколико тисућа људи.

То jе само дио свjедочења Зденка Завадлава, наводи “Вjесник”. Бивши замjеник начелника Озне за подручjе Марибора, подуго jе, прилично документовано, говорио о злочинима коjи су се догодили након свршетка рата, а коjе jе, према његовим свjедочењима, организовала и надзирала, управо Озна. “Заповиjед за такве масовне ликвидациjе, стигла jе изравно с врха. Тако се jош jедном потврдило да jе Јосип Броз Тито, заjедно са своjим сурадницима стаjао иза масовних смакнућа заробљених воjника и цивила противничке стране у Другом свjетском рату. Вjеродостоjност свjедочењима посебице даjе чињеница да су на свим локациjама на коjе jе указао, откривени докази о смакнућима”.

Завадлав, како наводи хрватски лист, тврди да jе на териториjи Словениjе побиjено наjвише до 100.000 Хрвата. Противи се, наводи даље лист, “напухивању” броjки, али jе и против оних коjи их смањуjу.

– Ја сам данас члан словенског Одбора за откривање и обиљежавање гробишта, а исцрпним смо истраживањима дошли до тога да jе у споменуто вриjеме на териториjи Словениjе поубиjано наjвише до 100.000 Хрвата – рекао jе Завадлав.

У Црноj Гори, гдjе се нарочито послиjе организовања jунског парастоса жртвама у Камнику 2005. и активности Удружења “Открићемо истину”, отворениjе говори о до jуче забрањеноj теми, jош увиjек jе jерес помињати имена високих воjних и партиjских кадрова, коjи су или боравили тог прољећа 1945. у Словениjи, или били везани на други начин за догађаjе из маjа, jуна и jула 1945.године. Поjединци из редова НОР-а негодуjу што се о томе прича. И пише. Као да jе све што jе учињено било у складу са законима, воjним, цивилним и међународним.

Пише: Саво Греговић

Сутра: Тито jе ставио тачку

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV