Sudbina sokola u Hrvatskoj

Uprkos napadima na sokole u hrvatskim banovinama održavani su sokolski sletovi. Sokolska Župa Sušak-Rijeka priredila je svoj osmi slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet primorskih župa. Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” je izveštavajući o sletu istakao : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se situacija razvijala nepovoljno po … sokolstvo. … a još borbeniji što je protivnik nasrtljiviji, dolazili su sokoli iz svih krajeva unutrašnjosti i ostrva.”.

Slet je organizovan uz veliko učešće sokola (oko 6.000 učesnika) iz župa Sušak-Rijeka, Šibenik, Zadar, Split, Zagreb, Karlovac, Maribor, Celje, Ljubljana i Beograd. U nedelju 16. jula 1939, sa visova iznad Sušaka, spuštala se sokolska povorka sa brojnim zastavama i 14 muzika pozdravljena od gledalaca sa klicanjem Jugoslaviji, kralju, jedinstvu i sokolstvu. Gradski stadion bio je prepun takmičara, vojske i mnoštva naroda. Ceo program takmičenja, povorka kroz grad i javna vežba izvedena je na opšte zadovoljstvo gledalaca. (1) O sletu je pisao i časopis Sokolske župe Osijek „Bratstvo”. Dr. Ilija Mamuzić primetio je da je publiku na stadionu više interesovalo to da su sokoli uopšte izašli na vežbalište 16 jula 1939. nego kvalitet vežbača. Još više pozdravljala je publika vojsku. U svom članku istakao je : „… Iznenađen sam brojem publike i vežbača. Isto tako sam iznenađen oduševljenim nastupom vežbača, kao i veoma oduševljenim držanjem publike. Zapažam : – desno od mene jedna gospođa ne može da sedi mirno, nego ustaje, maše, viče : „Živjeli Sokoli ! Živjela Jugoslavija ! Živio Kralj !”. Po njemu glavni interes gledalaca bio je na idejnoj strani sokolstva i njegovih zadataka, a ne na tehničkoj strani sleta. Istog dana u isto vreme proslavljen je rođendan dr. Vladimira Mačeka. Povorka sa muzikom i zastavama prolazila je pored dveju strana sokolskog igrališta.

Sokoli su uložili naročiti napor da do ubitačnog sukobljavanja ne dođe. Sletski odbor uputio je svim sokolima poziv u kome se isticalo : „U Sušaku pored naše proslave vrši se i proslava jedne druge organizacije, pa Vas bratski molimo i pozivamo da na eventualne izazove i natpise ne reagirate vrućim dalmatinskim temperamentom, već preko svih izazova prođete šutke kao pametni ljudi i disciplinovani članovi sokolske organizacije.” (2) Posle svršene vežbe sa tribina zaorila se pesma „Hej Sloveni” sa klicanjem kralju i Jugoslaviji. Istovremeno pored tribina prolazila je povorka pristalica HSS sa bakljama a povodom rođendana doktora Mačeka kličući slobodnoj Hrvatskoj i hrvatskom Sušaku. Posle završenog programa došlo je do pojedinačnih incidenata i do napada na sokole pri povratku kućama. Sokolska župa Beograd uputila je novčanu pomoć za postradale sokole na sletu. (3) O sletu je, sem sokolskih novina, izveštavala i ostala štampa.

Zagrebačke „Jugoslovenske novine” prenele su pisanje o sletu frankovačkoglista „Istina” sa Sušaka od 30.07. 1939 „kako se povampireni centralizam u obliku neke „viteštine” htio još „jednom” (valjda zadnji put) plasirati na obalama Hrvatskog Primorja. I to baš na nesretno izabrani datum 16. VII. Jer to već smrdi i po bezobrazluku, da se par izživjelih ostataka usudi švrljati po hrvatskoj grudi”.(4)  Napadi na sokole i  pisanje frankovačkih listova  bilo je uvod u sve što se dešavalo sokolima  u Banovini Hrvatskoj i  NDH.

Posle Aprilskog rata 1941. sokolski pokret zabranjen  je  i prešao je u ilegalu. Članovi, posebno starešine, proglašeni su od strane ustaša neprijateljima, pokretna i nepokretna imovina bila je zaplenjena, a pojedinci i njihove porodice proganjani i stradali u zatvorima i koncentracionim logorima. Mnogi nisu doživeli kraj rata. Starešina Sopkolske župe i Sokolskog društva Zagreb,  dr Oton Gavrančić uhapšen je i mučen od ustaša. Deportovan je u logor Jasenovac. U središtu logora bio  je smešten u jedan kavez od bodljikave žice i u njemu držan bez hrane i vode. Kada je umro, telo mu je bačeno u Savu.  O stradanju sokola u Dalmaciji  podatke prikuplja  profesor Gojko Jakovčev, a za područje Krajine dr Nikola Žutić. (5)

Saša Nedeljković  član Naučnog društva za  istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1.  D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“,
Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;

2. Dr. Ilija Mamuzić, „Zapis sa
Jadrana”, „Bratstvo“, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 170, 171; 10.

3. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7
i 8, str.98-99;

4. „Nabadanje na pero u
frankovačkom listu  „Istina”,
„Jugoslovenske novine” Zagreb, 10 august 1939, br. 147, str. 7;

5.Slobodan Đorđević i Dušan
Cvetković, iz Starešinstva Saveza Sokola Jugoslavije

Vezane vijesti:

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Sećanja V. M. Vukmirovića na borbe četnika u Balkanskim ratovima

Saša Nedeljković: Dubrovački Srbi i Savez srpskih kulturnih ustanova

Nedeljković: List ,,Dubrovnik” o pokušajima pohrvaćenja Srba katolika i Bunjevaca

Nedeljković: Dubrovački Srbi

Nedeljković:Bokelji i Boka Kotorska u listu ,,Dubrovnik” od 1937. do 1941 godine

Nova Jugoslavija u Dubrovniku

NEDELjKOVIĆ: STRADANjE SRBA U DUBROVNIKU 1914.