Шуцкори и терор над Србима

Избијањем Првог свјетског рата, у Аустроугарској је дошло до велике експлозије анти-српског расположења, па тако и у БиХ. По избијању рата, поново су основане јединице шуцкора (први пут су постојале за вријеме Анексионе кризе). Шуцкори су одмах почели са кампањом терора против Срба, а један од значајних команданата је био и будући доглавник НДХ Адемага Мешић. Присуство Срба у БиХ је био проблем за Аустроугарску јер су они углавном били пријатељски настројени ка Србији, што је 6. августа 1914. потврдио и Стјепан Саркотић, који ће наредити стријељање било кога осумњиченог на сарадњу са непријатељем. Тешко су погођени херцеговачки Срби и Срби из источне Босне, познато је вјешање 79 требињских Срба, док су масакри били и у Фочи као и на ширем простору Дрине. Све ове злочине је пратило и масовно пљачкање. Срби су били смјештани и у логоре одакле се многи нису живи вратили, док је велики број протјеран из својих кућа у области Дрине, цифра се креће и до 50,000, док је тај број до 1917. нарастао до 100,000.

Шуцкори су углавном били састављени од босанских муслимана и Хрвата, а било их је око 20,000. Жртве шуцкора углавном нису имали право на суђење, а њихове акције су биле мотивисане чистим анти-српством које је аустроугарска влада подржавала. Бестијалност ових јединица видимо из примјера села Подравање које је августа 1914. запаљено, а становници побијени. Шуцкори Алије Бектића су онда крволочно газили лешеве тих људи. Убијали су и старо и младо, па је тако у Сочицама страдао и 75-годишњи Милан Вукојчић, а Неђи Боровини из Вјетреника су огулили главу. Имамо још примјера: Алија Добрача из Враголова је Данилу Петровићу одсјекао нос, ископао очи и тек онда га убио. Терор шуцкора је имао за циљ елиминацију српског елемента у БиХ. Једино што је овај терор постигао јесте бјежање народа у шуме гдје су се склањали и борили герилски. Сам Саркотић је на почетку 1918. тврдио да у Босни постоји 50,000 герилаца. Значајну улогу у стварању шуцкора су имали и великохрватски елементи, прије свега франковци. Сами ти шуцкори нису били никаква дисциплинована војска, већ једна маса људи која је била лака на новац па су тако многи давали новац да би извукли главу. Распадом Аустроугарске нестали су и шуцкори, али су посљедице њихових злочина остале.

(Историја Срба, ФБ налог)

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

Злочини над Србима у Босни и Херцеговини 1914. године (Први дио)

Бошко Антић: Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом …

аустријски злочини над србима у првом светском рату