Predsjednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac rekao je Srni da porodice stradalih Srba u ratu u Hrvatskoj masovno gube sudske sporove za naknadu ratne štete, jer, prema presudama hrvatskih sudova, žrtve su „krive što su bile tamo u pogrešno vreme“ na pogrešnom mestu“.
Štrbac navodi da su slučajevi sestara Radmile i Mirjane Vuković i Milana Smolić, koje je u Hrvatskom saboru pomenuo zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke /SDSS/ Boris Milošević i nazvao sramotnom ovakvu praksu hrvatskih sudova, samo vrh ledenog brega.
On kaže da Vukovići moraju da plate 8.000 evra za sudske troškove spora koji su pokrenuli zbog ubistva roditelja i sestre, dok je Smoliću preti oduzimanje kuće zbog troškova tužbe za naknadu štete. ubistvo njegovog oca.
„Odbacio” 95 odsto tužbi
Ističući da nema sumnje da su Vukovići, ali i Smolić, stradali u ratu, Štrbac je rekao da je epilog isti u 95 odsto tužbi koje su Srbi podnijeli protiv hrvatske države za naknadu ratne štete, bez obzira na činjenica da su njihovi najmiliji ubijeni, jer nisu dokazali da su žrtve ratnih zločina koje su počinile hrvatske oružane snage.
Odnosno, propustili su da ospore da su članovi njihovih porodica stradali u zoni borbenih dejstava, što ukazuje, kako kaže Štrbac, da su, prema najčešćim presudama hrvatskih sudova, „oni sami krivi jer su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“.
– Veoma ružno zvuči da vi, na primer, morate da platite troškove nekome ko vam je ubio sina jer niste uspeli da dokažete ko ga je ubio. Međutim, pravda je jedno, a pravo drugo, a ovde je reč o osnovnom pravilu pravde u celom svetu, po kome onaj ko je izgubio spor plaća troškove. Nažalost, Srbi ne mogu da dokažu ko je ubio njihove najmilije, jer nemaju živih svedoka – objasnio je Štrbac.
Prema njegovim rečima, zahtevi Srba za nadoknadu ratne štete u Hrvatskoj pretvorili su se u noćnu moru za većinu onih koji su ih podneli, iako se mnogima tako nije činilo 2003. godine, kada im se nakon Hrvatske ukazala prilika. usvojio set zakona, među kojima je i zakon o odgovornosti hrvatske države za nezakonite radnje pripadnika njenih oružanih snaga.
Štrbac je naglasio da je to izazvalo veliku gorčinu, jer su među onima koji moraju da plate visoke sudske troškove i porodice poput Vukovića iz Medara, iako su u akciji „Bljesak“ stradala dva brata, njihove supruge i troje djece iz te porodice.
To, međutim, nije imalo nikakvu težinu za hrvatsko pravosuđe, jer je tužiocima rečeno da su svi poginuli bili u zoni rata u nezgodno vreme i da država nije odgovorna za ovu ratnu štetu.
Napuštena imanja – „Dokaz dobrobiti“
Štrbac je istakao da su u „Veritasu” imali i slučaj da je stradala četvoročlana porodica – otac, majka i dvoje dece, čiji su članovi porodice podneli tužbe za naknadu štete sa visokim odštetnim zahtevom, zbog čega su naplaćeni troškovi spora. povećana na vrednost jednog stana.
– Znam da je jedna rođaka, kada su svi ti roditelji i rođaci ubijenih umrli, morala da proda stan u Beogradu da bi platila troškove postupka, a mislim da je reč o sumi između 35.000 i 40.000 evra – svedoči Štrbac.
Iskustva „Veritasa“, koji pokušava da pomogne takvim porodicama, govore da se stvari nisu promenile ni kada je Hrvatska u međuvremenu donela uredbu o delimičnom ili potpunom oslobađanju od plaćanja sudskih troškova za članove porodica stradalih u ratu koji su izgubili odštetne zahteve. .
Štrbac objašnjava da je to u teoriji moguće, ali u praksi nije, jer je propis veoma komplikovan, pa su podnosioci zahteva dužni da popune formulare na devet stranica, na način da svi članovi porodice, sva njihova primanja i imovina, uz potvrde o fondovima, iznos plate ili penzije, automobile i sve.
– Tada se odlučuje da li će ih osloboditi potpuno ili delimično. Ide veoma sporo. Pokušali smo u desetinama slučajeva da pomognemo tim ljudima da popune te formulare. To se i dalje vuče po sudovima i rešeno je tek nekoliko predmeta, a sve ostalo se vuče u nedogled – naveo je Štrbac.
Svirepost uredbe na svojoj koži osetila je i porodica srpskog vojnika ubijenog nakon zarobljavanja, kojoj je „Veritas” pomogao da popuni obrazac za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova u sporu koji su roditelji, supruga i sin žrtve izgubljen.
– Kada su popunili formular, tražili su im razne papire i još mnogo toga. Reč je o ljudima koji žive u Srbiji i imaju imovinu u Hrvatskoj, koja nikome ne koristi, jer su zemlja, šume i oranice napuštene. Međutim, to im stvara veliki problem, jer je veliko pitanje da li će ih to bar delimično osloboditi plaćanja sudskih troškova – ocenjuje Štrbac.
Ovakvi slučajevi su, kako je objasnio, signal da politički predstavnici Srba u Hrvatskoj, zajedno sa domaćim i međunarodnim nevladinim organizacijama, traže da svi ljudi čiji su članovi porodica ubijeni, ali ne mogu da dokažu ko su, makar, neposredni počinioci. biti oslobođeni plaćanja sudskih taksi.troškovi.
Ispostavilo se da od toga nema ništa, jer se Hrvatska opire i ne pomišlja ništa da menja, iako su predstavnici SDSS-a poput Milorada Pupovca, Miloševića i Anje Šimprage, koja je zauzela mesto potpredsednika Vlade Hrvatske za ljudska i Prava manjina, nastavite da traže.
Zaustavite agoniju!
Štrbac smatra da, uprkos svemu, ne treba odustati od te borbe, jer vlast kontroliše njihov koalicioni partner HDZ, a osim njih, teško da može bilo ko drugi, pa bi ljudi iz SDSS-a mogli da budu agilniji i traže pomoć od svijeta u rješavanju ovog problema, budući da je Hrvatska članica EU i NATO-a.
– Srbija tu ne može pomoći, jer je u velikom problemu zbog pretnje Hrvatske da će joj blokirati put u EU ako ne plati odštetu za sve što je porušeno i uništeno tokom rata u Hrvatskoj, a tu su i druga pitanja. kao što je granica na Dunavu.nestalih i nadležnost sudova za ratne zločine – podsetio je Štrbac.
On je uveren da, koliko god to bilo teško, mora se pronaći način da se prekine agonija ljudi koji su izgubili sudske sporove tražeći odštetu za ubistva članova svojih porodica, jer pored troškova moraju da plate i visoke naknade. parnica i izlažu se ogromnoj iscrpljenosti i stresu trikova hrvatskih sudova koji podržavaju svoju zemlju u takvim postupcima.
Izvor: VERITAS