arrow up

Подијелите вијест:

Штрбац: Хрвати и филмовима лажирају истину

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/Kuca_kod_Pakraca.jpg

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац упозорио jе да Хрвати на различите начине, па и посредством своjе кинематографиjе, настављаjу да пружаjу лажну слику о рату у Хрватскоj.

Он jе напоменуо да у новом филму хрватског режисера Кристиjана Милића “Броj 55”, коjи jе наводно снимљен по истинитом догађаjу, уствари “истина има другачиjе лице” и да су прави браниоци били Срби, а не Хрвати, како jе то у фиму приказано.

“Много година приjе него што jе филм снимљен разговарао сам са Радом Комленцем, власником куће броj 55 у Кусоњама код Пакраца, у коjоj се у jесен 1991. године одиграо догађаj и по коjоj jе назван филм, и коjи ми jе посвjедочио да jе током сукоба припадника Збора народне гарде /ЗЕНГЕ/ и Териториjалне одбране Кусоње погинуло 18 Хрвата, али и пет Срба”, навео jе Штрбац.

Он jе у рубрици писма “Вечерњих новости” нагласио да му jе Комленц свjедочио да су се Хрвати, коjи су у село упали са оклопним возилом “србождером” да би попалили и побили све српско, склонили у његову кућу када су их Срби погодили и тамо сви изгинули, jер се током 25 часова преговора нису хтjели предати.

“У тоj акциjи погинули су и Срби Драган Анђелић и Момир Радуловић коjи су се, када jе, запуцало склонили у Комленчеву кућу, не знаjући да су у њоj Зенге и обоjица су задављени жицом. У пуцњави су настрадали и Игњатиjе Миличевић, Ђорђе Лалић и Лука Вукосављевић”, додао jе Штрбац.

Он jе нагласио да jе од Комленца сазнао да jе три године касниjе на том мjесту и тоj адреси, приликом комеморациjе погинулим Зенгама, страдало jош троjе људи jер jе у кућу подметнута мина и да jе Србин – Раде Комленц 1995. године био ухапшен и осумњичен да jе поставио мину, иако четири године ниjе долазио у родно мjесто.

Штрбац jе подсjетио да jе Комленц изгубио сваку могућност да врати своjу имовину, с обзиром да jе град Пакрац проглашен за власника његове земље и куће, гдjе jе у међувремену изграђена капела “хрватским бранитељима”.

“Изгубио jе све спорове на свим нивоима пред хрватским судовима, укључуjући и Европски суд за људска права у Стразбуру. Кроз судске спорове, коjи су траjали десетак година. Раде Комленац више не иде у родне Граховљане, ни у Кусоње гдjе jе некада имао кућу на броjу 55”, додао jе Штрбац.

Он jе нагласио да му jе Комленац недавно рекао да би тамо отишао када би коначно пронашли остатке његовог оца Јове, коjи jе убиjен 1991. године, да их сахрани.

“Рече ми и да би, да има пара и он снимио филм о истом догађаjу. У његовом филму, за разлику од Милићевог, Срби би били браниоци своjих огњишта”, додао jе Штрбац.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

СТРАШНИ ПОКОЉ У КУСОЊАМА – Jadovno 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​