Сто година заједништва са Србијом

У Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих мученика српских биће служен парастос за све страдале, а потом слиједи отварање сталне музејске поставке.

Градске организације Удружења „Краљевина Србија“ и Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године већ низ година организују обиљежавање 10. новембра – Дана сјећања на ослобођење Бијељине и семберског краја од аустроугарске окупације.

Тај дан је симбол и народном вољом изабраног пута ка уједињењу са Краљевином Србијом.

Према ријечима предсједника Удружења „Краљевина Србија“ Бранислава Томића, овај датум се између два свјетска рата славио низом званичних церемонија, што је обновљено током посљедњих неколико година.

„И ове године припремамо богат програм прославе, те ћемо у Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих мученика српских присуствовати парастосу који ће бити служен страдалима, а потом слиједи отварање сталне музејске поставке у спомен-храму“, најављује Томић.

Такође, 10. новембра, у подне, на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића, уз почасну паљбу и полагање вијенаца код споменика краљу Петру Првом, биће настављен свечани програм.

„Оно што ће услиједити тог дана, на који је Бијељина ослобођена од аустроугарске окупације, јесте отварање мултимедијалне изложбе `Албум сјећања на наше претке из Великог рата`“, наводи Томић.

Дан раније биће организовано вече посвећено српској хероини Првог свјетског рата Милунки Савић, када ће бити и промовисана књига „Милунка Савић – ордење и ожиљци“.

Пробојом Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра 1918. године, трупе Прве армије Војске Краљевине Србије, под командом војводе Петра Бојовића, за само мјесец и по успјеле су да ослободе цијелу пријератну Србију и 1. новембра уђу у Београд.

Према историјским подацима, на овај начин створене су претпоставке за даље напредовање и остваривање циљева утврђених 1914. године Нишком декларацијом, а које су влада Краљевине Србије и Југословенски одбор потврдили и Крфском декларацијом 1917.

На јужнословенским територијама, које су биле дио Аустроугарске, формирана је Држава Словенаца, Хрвата и Срба са сједиштем у Загребу, која је заправо била провизоријум – квазидржавна организација.

Насупрот вољи Загреба, Народно вијеће из Сарајева 4. новембра упућује позив српској војсци да уђе у БиХ.

Друга српска армија, под командом Степе Степановића, два дана касније свечано улази у Сарајево.

Локална народна вијећа у БиХ су током новембра 1918. године, свако појединачно, редом проглашавала уједињење босанских котара са Србијом: 42 од 54 котара /међу којима су Бањалука, Приједор, Бихаћ, Кључ, Јајце, Сански Мост, Ливно, Босански Нови, Зворник, Бијељина, Вишеград, Гацко, Невесиње и Рогатица/ тада је прогласило непосредно сједињење са Србијом.

Телеграми народних вијећа били су једнодушни у одлуци за директно уједињење са Србијом. Ланац свечаног уједињавања са Србијом трајао је све до 3. децембра, када се сазнало да је, два дана раније, у кући Крсмановића у Београду, проглашено стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Исти процес, према историјским подацима, услиједио је и на просторима некадашње Српске Војводине /Срем, Банат, Бачка и Барања/, као и у Црној Гори и на Приморју.

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих народа је 25. новембра прогласила сједињење Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом.

Срем је исто урадио дан раније. Упамћене су и ријечи великог народног трибуна Јаше Томића са ове скупштине: „Ми нисмо вером и језиком једно са Србима и Србијом, него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини… Одлучили смо да једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора“.

Удружење „Краљевина Србија“ и Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године позивају на обиљежавање овог великог дана, уз поруку да су Срби достојни својих предака и да треба да чувају славну историју од заборава.

„Памтимо ко смо били…“, поручују из ових градских удружења пред обиљежавање 100 година од завршетка Великог рата.

Аутор: Зорица Симеуновић

Извор: Срна

Везане вијести:

Велики рат – култура сјећања

Велики рат у „малим новинама“

Велики рат 1914. -1918. – поруке човечанству