Уз Вишеград и Сарајево, Фоча је прије тачно сто година, међу првима у БиХ, дочекала слободу, коју је након вишевјековог ропства под Турцима и Аустроугарима, донијела војска Краљевине Србије предвођена војводом Степом Степановићем.
![](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2018/11/foca-300x225.jpg)
Окупација ових простора трајала је од 1481. године, када је Херцеговина пала под турску власт, коју је 1878. године замијенила владавина Аустроугарске.
Кустос-историчар у Музеју Старе Херцеговине у Фочи Данко Михајловић подсјећа да је 1918. године, након пробоја Солунског фронта, ослобођења Србије и слома Аустроугарске, у БиХ дошло до формирања Народног вијећа које је именовало Народну владу, на чији позив је Друга српска армија војводе Степе Степановића ушла у БиХ.
„Са тим чином прекинуто је вишевјековно ропство наших народа под туђом управом. То се догодило почетком новембра, а мјесец касније, тачније 5. децембра 1918. одбор Народног вијећа за срез Фочу прогласио је директно присаједињење са Србијом. Од 54 среза у БиХ, 42 су прогласила директно присаједињење са Србијом, која је за јужнословенске народе била симбол слободе и слободарског духа, али је при формирању нове државе превагнуо општејугословенски у односу на општесрпски концепт уједињења“, наводи Михајловић.
Он истиче да је веома значајан и нови социјални моменат, јер је новонастала држава извршила аграрну реформу, односно укинула феудалне односе у пољопривреди, што је олакшало живот становништву, које је доминантно живјело на село.
„Наши сељаци су први пут били слободни и ослобођени од кметских односа.
Уствари, то је права слобода која је наступила. Потребно је истаћи и да је дуг период ропства, што под Османским царством, што под Асутроугарском монархијом, оставио трајно лоше посљедице, јер је наш простор међу посљедњим у Европи изашао из феудалних односа, а окупатори су у свом интересу кварили међуљудске, међунационалне и међурелигијске односе међу становништвом, да би лакше владали“, истиче Михајловић.
Цијену слободе народ у Србији платио је огромном жртвом, а велико страдање је доживјело и српско становништво фочанског среза, пограничне области према Црној Гори и Србији.
„У првим мјесецима рата повјешано је и стрељано 126 лица српске националности, а велики број становника је одведен у логоре у Добој и Арад, прве концентрационе логоре на тлу Европе.
У добојском логору умрло је 206, а у Араду 109 становника српске националности са подручја општине Фоча. Такође, у посљедње двије године рата од глади је умрло 2.200 становника, а аустроуграске власти нису учиниле ништа да ту глад спријече, већ су и даље наставили терор да би се у пограничном појасу смањио број српског становништва, чему је дошао крај сломом Аустроугарске“, прича Михајловић.
Фочански Срби дали су допринос ослобођењу, приступајући као добровољци у војске Србије и Црне Горе, међу којима је био Лазар Племић, Михајловићев чукундеда.
„Избијањем првих ратних сукоба 1914. године, велики број становника фочанског среза приступио у Херцеговачки добровољачки одред који је формирала војка Краљевине Црне Горе.
Значајан број је мобилисан у Аустроугарску војску и одведен на фронтове у Галицији и Сочи, гдје су прелазили на руску страну и пријављивали се у Српску добровољачку дивизију, а касније Југословенски добровољачки корпус који је пребачен на Солунски фронт и директно су учествовали у ослобођењу Краљевине Србије, а касније и наших подручја“, каже Михајловић.
У фочанском Музеју чувају се подаци о 210 Фочака, припадника Југословенског добровољачког корпуса, а подаци се тренутно сређују и тај број биће много већи када се уврсте и борци Херцеговачког добровољачког одреда црногорске војске.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Фоча- изложба о страдању Срба у добојском логору (ФОТО)
Обиљежавање 100 година од формирања првог логора у Европи …