Каква је судбина дедињских резиденција у које су се после рата уселили Титови генерали. Генерал Жежељ препродао имовину Јанчића
![Земљу на којој је изграђена кућа Дапчевић назад тражи породица Петровић](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2016/09/Dapcevic_kuca-300x197.jpg)
назад тражи породица Петровић
Пекове су дивизије заузеле Теразије, а његови наследници Дедиње. Иза ове шале стоји тужна истина да већина дедињских вила у које су се после рата уселили Титови генерали и даље чека одлуке Агенције за реституцију – да ли ће бити враћене старим власницима.
Међу њима је и Младен Петровић, наследник плаца у Толстојевој 38, на ком данас живи удовица генерала Пека Дапчевића, глумица у пензији Милена Врсјаков Дапчевић. Пеко је, као шпански борац, командант Друге пролетерске дивизије, Прве армијске групе, која је ослободила Београд, као и Прве армије, која је ратовала на Сремском фронту, добио ову парцелу од државе.
– Постојале су две велике парцеле, које су после распарцелисане на десетак мањих, а припадале су мом прадеди Милутину Станојевићу, једном од оснивача “Зајечарске пиваре” и Трговачког фонда и почасном јапанском конзулу – прича Петровић.
Седамдесетих година прошлог века држава им је одузела парцелу, наводно за потребе резиденцијалне градње. Уместо резиденција, сазидане су куће за генерале, а на њиховом плацу никла је кућа Дапчевића, коју су наследници откупили и тако бесплатно дошли до 17 ари плаца. Тачније, како каже Петровић, укњижени су на осам, али користе свих 17. Око ове парцеле 12 година се води судски спор, а наследници су га тражили и у реституцији.
Некретнине су тражили и потомци породице Јанчић, у чију вилу у Крупањској 22 се одмах после рата уселио генерал Милан Жежељ. Био је командант Гардијске бригаде и лични Титов пратилац.
– Мој деда Чеда Јанчић био је сувласник грађевинског предузећа “Дело” и фабрике вагона у Смедереву “Јасеница”, и главни акционар смедеревске банке. Породица је живела у Кнеза Милоша 77 (пре рата 55), а лети су се селили у вилу у Крупањској. Она је грађена за најмлађу кћерку Љиљану, оболелу од туберкулозе, по којој је и добила име “Вила Љиљана” – каже наследник Драгомир Ракић. – У Крупањској је, са баком, мајком и теткама, неко време живео 31 Рус, а онда су их партизани избацили без ичега. У кућу се уселио генерал Жежељ. У подруму је било закопано злато, које су вероватно нашли, а на крову акције Француских железница, које су пропале. Жежељ је откупио вилу у време хиперинфлације за ондашњих 72 милиона динара, што је било нешто мање од једне марке.
![У вилу у Крупањској улици уселио се генерал Жежељ а натраг је тражи Драгомир Ракић](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2016/09/Dragomir_Rakic.jpg)
Пошто је добио информације да породица Жежељ никад није извршила конверзију земљишта, он је покренуо спор и ставио забрану продаје куће. У међувремену је тражио и реституцију.
Занимљива је и вила породице Ђорђа Роша, војног пилота и солунца, пионира цивилног и спортског ваздухопловства, сувласника трговинске фирме која је наоружавала немачком опремом Краљевску војску. На њиховом имању у Лацковићевој 8 и 8а, неко време је живео Коча Поповић, затим Милован Ђилас, па Титов син Жарко, и његов син Јошка. Вилу је назад тражила Рошова кћерка Јелена, али је поступак још у току.
Интересантна је и вила у Родољуба Чолаковића 1, некадашња задужбина Катице и Драгутина Ђукановића, који су сазидали Дом за незбринуту децу у Звечанској. У њу се уселио генерал Павле Јакшић, начелник штаба Четврте југословенске армије, поратни командант артиљерије и Београдске војне области…
По речима Милета Антића из Мреже за реституцију, Јакшићи су као власници стана, који су откупили, постали власници и 32 ара земљишта, које су баснословно продали.
НИКО СЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА КОЧИН ИМЕТАК
Можда најбогатији партизан био је генерал Коча Поповић, надреалиста и филозоф, шпански борац и чувени командант Прве пролетерске бригаде и Друге армије, ослободилац Загреба, начелник Генералштаба, дипломата… Био је из богате породице индустријалаца, која је имала, између осталог, некретнине у Кнеза Милоша и Карађорђевој. У Агенцији за реституцију нема података ни да је Поповићима ишта одузето, ни да је тражено у реституцији.
Аутор: В. Црњански Спасојевић
Извор: НОВОСТИ