arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Стара хрватска песма

Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Dmitrovic_2.jpg

Ратко Дмитровић
Цео државни механизам, власт и опозициjа, медиjи, Сабор, све се у Хрватскоj последња три дана дигло против Србиjе. Као да су тенкови из, шта знам, Сремске Митровице, кренули према Батровцима или Товарнику. Реторика равна оноj антисрпскоj, предратноj, из 1990. године, о великосрпским амбициjама, српском хегемонизму, коjа нас jе и увела у рат. Пршти од оптужби да Београд планира комадање Хрватске, да jе „тамо“ (у Србиjи) и даље све исто, да Србима не треба веровати ни кад се у европска одела пресвлаче.

Срби у Хрватскоj у страху опет закључаваjу капиjе, вечери проводе уз потпуно спуштене ролетне, ходаjу сеновитом страном улице. Шта се догодило? Шешељ. Изjавио jе по повратку у Београд да се не одриче линиjе Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица и то jе службеном и неслужбеном Загребу послужило за ново обрушавање на Србиjу.

Шта jе Шешељ рекао што Хрвати одраниjе нису познавали као његов програм и сан?

Ништа. Шта jе деведесетих урадио на плану успоставе те „западне српске границе“?

Ништа. Шта данас по том питању може да уради? Ништа, и мање од тога. Па откуд онда оволика халабука у Загребу, дрека коjа се пренела и на Брисел?

Ничега ту новог нема. Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено. Већ шездесет и неку годину, писали смо о томе, у Италиjи се сваке четири године бираjу председници „окупираних општина“ Риjека, Задар, Шибеник, уз понављање непоколебљиве вере да ће то jеднога дана, скупа с целом Далмациjом, бити враћено матици Италиjи. То отворено подржаваjу актуелни италиjански политичари; Карло Ћампи, Ђанфранко Фратини, Ђорђо Наполитано, али Хрватска ћути. Ни речи протеста, иако jе Шешељева прича, у односу на ово што долази из Италиjе, мачиjи кашаљ.

Да, ниjе Италиjа Србиjа, рећи ће неко и биће у праву. Србиjи и даље свако може да ради шта му падне на памет; од Албанца преко Црногораца (у лику Ђукановића) до Хрвата сваке феле, с деснице и с левице. Србиjа ћути, не буни се нити се оглашава, не покреће резолуциjе у Бриселу, а могла би, наjмање то.

У Вуковару већ две године траjе оргиjање локалних фашиста над ћирилицом, тачниjе над Србима у том граду и целоj Хрватскоj. Службени Загреб мења разбиjене ћириличне табле и то jе све што подузима. Службени Београд ћути. Србима у Вуковару Бог jе jедина заштита али Он се не оглашава често.

И jедно подсећање, пошто jе заборав основна политичка и историjска дисциплина Срба; садашњу унисону антисрпску кампању из Загреба предводе политичке странке коjе су, jедна делуjући, друга помажући (ХДЗ и СДП) деведесетих из Хрватске протерале скоро пола милиона Срба. Из Загреба ништа ново.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска оптужуjе

Ратко Дмитровић: Безвредне главе – Jadovno 1941.

Трибина: Историjа односа Срба и Хрвата и зашто су они такви

Пише Рако Дмитровић

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​