Шта САНУ има против књиге о клерофашизму у НДХ?

Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине обjавила jе, први пут, дjело академика проф. др Виктора Новака „Magnum crimen”, с два поглавља, коjа су до сада изостављана.

„Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ jе књига о развоjу клерикализма у Хрватскоj од краjа 19. века до краjа Другог свjетског рата

Виктор Новак jе био хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду, шеф Историjског института САНУ и члан Југословенске академиjе наука и умjетности у Загребу. Књига jе први пут издата у Загребу 1948. године. Новак jе на 1119 страница представио развоj клерикализма у Хрватскоj од почетка 20 виjека до краjа Другог свjетског рата, опширно документуjућу злочине римокатоличког клера, током геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима у НДХ.

Непосредно по изласку из штампе, ватиканска куриjа jе анатемисала књигу и ставила jе на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).

Књига jе, захваљуjући дару од 80.000 евра jедног богатог Србина, штампана на енглеском jезику у два тома. Предговор jе написао академик Василиjе Крестић, а поговор академик Милорад Екмечић. Дародавац jе очекивао да ће САНУ, кроз редовну размjену, ову књигу разаслати по свиjету. То се ниjе догодило. Новинар Политике jе разговарао са академиком Василиjем Крестићем (1932), коjи jе открио два необjављена поглавља, приредио књигу и написао предговор.

Како jе дошло до штампања овог издања књиге „Magnum crimen” (Велики злочин), коjа jе штампана у Загребу 1948. године?

Наш човек коjи живи у иностранству, добро ситуиран, желео jе да учини нешто добро за своjу земљу и своj народ. Када jе видео да jе Хрватска подигла оптужницу против Србиjе за геноцид, сматрао jе да свет треба обавестити, ако већ не зна, о усташким злочинима над Србима за време НДХ. Одлучио jе да финансира обjављивање књиге „Magnum crimen”, на енглеском jезику, jер она на наjбољи начин говори о „знаним и незнаним жртвама клерофашизма”.

У овом издању, први пут, поjављуjу се два нова поглавља. Где сте их открили?

Пре више година, у рукописноj заоставштини академика Новака, коjа се налази у Архиву САНУ, нашао сам два поглавља, коjа су из првог и другог српског издања књиге „Magnum crimen” на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена, jер jе у њима разобличена погубна делатност Хрватске римокатоличке цркве пре избиjања Другог светског рата. Тако jе ово енглеско издање, заправо, прво потпуно издање Новакове књиге, коjом jе, како jе у њеном поднаслову речено, обухваћено пола века хрватског клерикализма.

Зашто САНУ ниjе хтела књигу да шаље у размену?

Неколико месеци пре него што се из штампе поjавило енглеско издање Новакове књиге, у САНУ се пронео глас да Извршни одбор, коjи чине: председник Никола Хаjдин, потпредседници Љубиша Ракић и Никола Тасић, и генерални секретар Димитриjе Стефановић – неће дозволити да књига иде посредством Библиотеке САНУ у размену с научним установама с коjим САНУ иначе обавља редовну размену. Због тога сам разговарао с генералним секретаром Стефановићем. Схватио сам да jе проблем сама књига, њен наслов и њен садржаj, да се Извршни одбор уплашио да стане иза дела коjе научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид. Извршни одбор jе, потом, неколико месеци одбиjао да се изjасни: да ли ће дозволити или спречити библиотечку размену Новакове књиге „Magnum crimen”.

Да ли се Извршни одбор и раниjе мешао у рад Библиотеке САНУ?

Никада. Библиотека САНУ има своj Стручни савет коjи jе по Статуту надлежан за све значаjниjе библиотечке послове. Међутим, овог пута, Извршни одбор поставио се у надређени положаj према Стручном савету, коjег jе сасвим заобишао, и мимо Статута САНУ, преузео његове надлежности с намером да осуjети одлазак књиге „Magnum crimen” у иностране библиотеке.

Да ли сте разговарали са председником САНУ, Николом Хаjдином?

Знаjући да jе Хаjдин против тога да се САНУ уплиће у дневну политику, ставио сам му до знања да дистрибуциjа књиге „Magnum crimen” ниjе дневнополитичко питање, већ стратешко национално и научно питање. Питао сам га да ли jе могуће да он, као председник академиjе не осећа потребу да САНУ jедним научним делом, какво jе Новаково, иза коjег су стала три академика и читаво Одељење историjских наука, да своj допринос откривању истине о геноциду, почињеном над Србима, у НДХ.

Шта jе Хаjдин одговорио?

После приче о томе да jе реч о другом издању, па о репринту, Хаjдин jе, у том разговору, рекао да САНУ не може да дозволи размену Новакове књиге зато што Статут прописуjе да у размену могу да иду само академиjина издања. Чувши то, и знаjући за такву одредбу Статута, рекао сам му оно што jе Извршном одбору написао и секретар Одељења историjских наука: да jе и до сада, много пута, та одредба, у време раниjих председника – Каназира, Медаковића и Деспића, игнорисана, jер се више водило рачуна о научним и националним интересима него о неким прописима. Хаjдин jе одговорио да, ако су раниjе прављени преседани, он неће да дозволи да се они понављаjу.

И шта сада, каква ће бити судбина штампаних књига?

Извршни одбор jе показао да га не занима мишљење наjкомпетентниjих чланова САНУ из Одељења историjских наука о књизи „Magnum crimen”. Мостоградитељ, медицинар, преисториjски археолог и музиколог, показало се, важниjи jе од историчара и њиховог знања и мишљења. Своjом одлуком, они су починили, своjеврстан, књигоцид, jер енглеско издање дела „Magnum crimen”, сада ће, наjвероватниjе, завршити у неком магацину или на отпаду.

Један наш читалац jе предложио, читаjући текст на интернету, да се књига обjави у електронском облику и тако пошаље у свет. Шта мислите о овоj идеjи?

Видећемо. Тражимо начин да књига не пропадне. Размотрићемо све могућности.

Има ли рационалног обjашњења за овакво понашање Извршног одбора САНУ?

Оптерећени ирационалним страхом од свега што jе српско, лишени националног осећања, неспособни да оцене шта jе корисно за САНУ, за српски народ и за државу, Извршни одбор донео jе одлуку коjа jе срамотна не само за њих, већ и за читаву САНУ и за све њене чланове. Можда ће Хаjдин и његови послушници, добити похвале, аплаузе и признања. Можда ће заслужити да постану чланови ХАЗУ. Остаjе питање да ли ће и како ће на ову одлуку реаговати чланови САНУ.

Зоран Радисављевић

Извор: frontal