arrow up

Подијелите вијест:

Шта је следеће?

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Неко ће рећи да поређење није примерено, адекватно, али слике униформисаних, постројених људи у Пазару подсетиле су неодољивом снагом на дефиле Туђмановог Збора народне гарде, 28. маја 1991. године

Најбоље разумевање постиже се кроз примере, па хајде да применимо ту технику. Овако: замислите да је центром Београда, у формацији карактеристичној за војне јединице, продефиловало стотинак људи, у црним, сивомаслинастим, шареним униформама, свеједно је каквим, само да су биле идентичне; да су на главама имали шајкаче, беретке или шубаре, и то је свеједно, само да су на свим главама биле идентичне и да су витлали заставама, српским или организације Образ, Наши… мада ни то није пресудно. Дакле, да се то догодило у Београду или Ваљеву, Зрењанину, Новом Саду, Врању… шта мислите како би реаговала српска јавност, Влада Србије, стране амбасаде, Стејт департмент, Брисел…? Добро, нећемо ићи тако далеко па тврдити да би заседао војни савет НАТО, али да би се истог часа у Србији, региону и на важним европским адресама подигао талас оцена, опомена, страхова, да Србија клизи у фашизам, да десница у Србији најављује насилно преузимање власти, кроз стварање паравојске… у то не треба сумњати. Као ни у хапшења организатора.

 У Новом Пазару је регистрован у четвртак догађај као пресликан из горње претпоставке, само што су у стварном дефилеу униформе биле зелене, на главама „црвен фесић нано“, а заставе с полумесецом, готово идентичне верској застави Калифата за време Османлија, у периоду од 1793. до 1844. Пет дана раније Сулејман Угљанин је рекао да Санџак мора да добије аутономију.

Реакција на све ово нема. Огласио се само Мехо Омеровић, функционер странке Расима Љајића; људски, разумно пре свега, у част сопственог образа и презимена. Мехо је тежиште посматрања ставио на муфтију Зукорлића, његову потребу за публицитетом и уплитањем у политичке ствари. Да, има и тога, Зукорлић је најмање духовник, њему вера служи да би се бавио политиком, али случај из Пазара превазилази те оквире.

Тамо се нешто припрема. Неко ће рећи да поређење није примерено, адекватно, али слике униформисаних, постројених људи у Пазару подсетиле су неодољивом снагом на дефиле Туђмановог Збора народне гарде, 28. маја 1991. године, на стадиону НК Загреб. Знамо како је настављено и како се окончало. Шта је следеће у Пазару?

Зукорлић манипулише муслиманским живљем у Рашкој области, Санџаку, како га он зове, и та манипулација одавно нема везе са вером. Зукорлић константно, упорно усађује мржњу онима који га слушају и следе. Зукорлић нема ниједан аргумент којим би поткрепио тврдњу, а то тврди стално, да су Бошњаци, муслимани, угрожени у Србији.

Како, на који начин су угрожени? Шта фали верски опредељеном муслиману у Новом Пазару? Да ли му неко брани јације, намазе, клањање у џамијама и на јавним местима? Могу ли муслиманке у Пазару и целој Србији да носе хиџаб, да се облаче како оне мисле да треба? Да ли је Србија Бошњацима, муслиманима, признала право чак и на школовање на непостојећем „босанском“ језику? Да ли се у крају који Зукорлић држи као верски феуд подиже џамија која ће имати највећи минарет у Европи? Одговор на сва ова питања је – да. И где је проблем?

Можда одговор, није иронија, знају у београдско-дипломатској групи „Пријатељи Санџака“.

Извор: Вечерње Новости

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

 

Везане виjести:

Из Новог Пазара послана jасна порука: ‘Шехиди Хаџета су у нашим венама’

СДА Санџака – Отишли смо на Хаџет jер су ту удруженим дjеловањем партизана и четника убиjани Бошњаци

Омеровић – За Србиjу узнемируjуће слике послате из Новог Пазара

ПОХОД НА ХАЏЕТ – 70 година од Геноцида на Хаџету (ВИДЕО)

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​