Шта Хрватској доноси „ратовање“ против Русије

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала против Русије, а сада шаље контингент својих војника на Балтик.

Хрватска шаље војску на руску границу, најавила је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић. Ова вест, ма колико изгледала сензационална, то није, из два разлога. Прво, то је обавеза коју је Хрватска прихватила као чланица НАТО-а. Мора да шаље своје војнике тамо где одреди централна команда из Брисела.

Друго, то је само наставак традиције коју Хрватска баштини из прошлог века. Два пута је Хрватска ратовала против Русије. У Први светски рат Хрватска је ушла као део Аустроугарске, а њени војници борили су се на руском фронту у Галицији.

Ову епизоду хрватске историје најбоље је описао Мирослав Крлежа у збирци новела „Хрватски бог Марс“. Гинули су Хрвати за рачун аустријског цара у Галицији, око Лавова и других градова, тада у саставу Руске империје.

Тај рат је Хрватима, поред великих жртава, донео и велики број заробљеника који су имали велики утицај и на будућу југословенску историју. Јосип Броз Тито, рањен и заробљен на „руској фронти“, уобличио је своје виђење света у Русији коју је 1917. захватила социјалистичка револуција.

Пошто су вести са фронта биле неповољне, многи хрватски домобрани дезертирали су и одметнули се у шуму. Тако је настао „зелени кадер“, групе војних бегунаца који су под маском борбе за светску револуцију пљачкали по славонским и загорским селима. Најпознатији међу њима, Јова Чаруга, ући ће у легенду као југословенски Џеси Џејмс.

Док у Првом светском рату у Хрватском домобранству није било разлике између Срба и Хрвата, јер сви су били поданици једног цара, у Другом светском рату ту су разлику усташе оштро подвукле.

Када су усташке власти позвале добровољце за борбу против бољшевизма 2. јула 1941, биле су шокиране великим одзивом — чак 5.000 људи пријавило се за борбу против СССР-а. Иако никада није званично објавила рат Совјетском Савезу, НДХ је на источном фронту имала „Хрватску легију“ или 369. појачану пјешачку пуковнију, како се званично звала.

Ова јединица побрала је бројне похвале од немачких команданата за залагање у борбама око Стаљинграда. Бројним официрима и војницима подељени су Гвоздени крстови, а ова јединица била је једина која се, са немачким трупама, борила у самом Стаљинграду. Заробљени борци Хрватске легије из Стаљинграда чинили су окосницу Југословенске дивизије, такође добровољачке, која се као савезник Црвене армије борила против Хитлера и учествовала је и у ослобођењу Југославије.

Данас, у 21. веку, хрватска председница жели да настави ову ратничку традицију Хрвата. Сада су у питању, како хрватски медији преносе, руске експанзионистичке тежње према Источној Европи. Зато ће хрватски војни контингент бити стациониран у балтичким републикама, заједно са контингентима других НАТО земаља.

Хрватска се налази далеко и од руске границе и од Балтика. Осим савезничке солидарности, нема другог оправдања за слање својих војника тако далеко.

До сада хрватска војска учествује у две НАТО операције — на Косову и у Авганистану, али ова на Балтику се у много чему разликује од претходних. Док у Авганистану и на Косову НАТО наступа у операцијама одржања мира под мандатом УН, операција груписања војних трупа на руској граници је акција коју НАТО изводи сам, на своју руку.

Зато је тој акцији потребан и посебан легитимитет, како би се оправдало слање војника тако далеко од хрватских граница. Зато хрватска председница опасност од Русије види у комшилуку, у Републици Српској.

Овај ентитет БиХ, према опсервацији госпође Китаровић, наводно покушава да се уз руску помоћ отцепи од матичне државе. Тако слање хрватских војника на Балтик добија преко потребну локалну димензију. Гуји треба стати на главу и уместо да се против руског утицаја бори у локалним оквирима, Хрватска ће покушати да „руску експанзионистичку политику“ затре у жаришту.

Иако нема података, овакво понашање Хрватску већ скупо кошта. На пример, неретванске мандарине, чији је целокупан род пре увођења санкција извожен у Русију, данас не може да нађе тржиште. Европљани више воле шпанске.

А користи од тога што ће хрватски војници стајати на границама балтичких република? Уз најбољу вољу, не можемо их сагледати. Видели бисмо ако, не дај боже, дође до рата.

Аутор: Никола Јоксимовић

Извор: СПУТНИК