Српско-хрватски односи – Боље пакт него рат

Босна и Херцеговина је, засигурно, најмрачнији дио западне цивилизације. С једне стране, она је највећи планетарни лабораториј гдје своје умијеће политичког мешетарања настоје оправдати све регионалне и свјетске силе. С друге стране, на овом малом простору се сукобљава неколико религија с најчешће крвавим сценаријем. У посљедњих двадесет година збивају се фундаментални процеси, не само у БиХ, већ и на подручју читаве екс-Југославије. Посебно се уништава Србија као могући партнер Русије против које Запад покреће нови хладни рат. У самој БиХ фаворизира се, посебице од стране Сједињених Држава, политички ислам, а на штету двају кршћанских народа: Хрвата и Срба. Ово посљедње неминовно доводи до тензија међу три конститутивна народа с могућношћу сукоба различитог интензитета.

Страх Бошњака од хрватско-српске алијансе

У јавности је, скоро незапажено, прошла недавна изјава Сулејмана Тихића који је у свом обраћању медијима рекао: „Много је важније за БиХ да постане дио НАТО пакта него да уђе у Еуропску унију“!

Ова невјеројатна изјава је резултат промијењених снага на терену с три фазе.

– Док је, макар теоријски, превладавала муслиманско-хрватска коалиција уперена против Срба, за Бошњаке је све било у реду.

– Када су, захваљујући скандалозном Инцковом декрету, Бошњаци преузели власт у Федерацији, дигли су вику против Хрвата којима се такво стање није допало и који су тражили своју аутономну јединицу, ентитет и слично. Пошто се Хрвати још увијек нису истински везивали за РС, онда су Бошњаци/муслимани непрекидно пријетили Хрватима насиљем и ратом  („Ако покушате да се аутономно организирате, Триполи ће бити Дизниленд у односу на оно што ће се вама десити“, Лагумџија).

– Трећа фаза која се сада одвија, на извјестан начин је изазвала бојазан, ако не и страх, код Бошњака, страх да ће им измаћи планирана контрола не само над цијелом БиХ, већ и у самој Федерацији. Наиме, на дан прославе 20 година РС, у Бању Луку је стигло цијело руководство двију највећих хрватских странака укључујући и новог предсједника Владе БиХ, Беванду. Враг је, дакле, однио шалу јер овај долазак није се могао десити без одобрења Загреба! Другим ријечима, нови политички врх Загреба је јасно показао да ће, чим уђе у Еуропу, повести интензивну бригу о хрватским грађанима у БиХ. Ту не треба заборавити ни хрватског католичког поглавара Пуљића у БиХ који у посљедње вријеме отворено напада исламизацију ових простора, а ни бискупа Комарицу који је примио највиши орден РС. Или, боље речено, БиХ муслимани су сада добили за непријатеље РС, Хрвате у Федерацији, Загреб и Београд! Поврх свега, ни Лагумџија им није превише сигуран јер је он особа која увијек може окренути чурак. У свијести муслимана, да се вратимо на скандалозну Тихићеву изјаву, њихово неодмјерено инсистирање на НАТО, значи сигурност. У НАТО су САД главне, а то би требало значити и заштиту Бошњака/муслимана против Хрвата и Срба, а све у циљу остваривања њиховог главног циља: исламизације оних простора гдје су они у већини са будућим спајањем са Санџаком и осталим већ (потенцијално) исламизираним дијеловима Балкана.

Лобирањем, протестима, медијима и вријеђањем  против Х-С алијансе

У овом часу, Бошњаци/муслимани се труде да остваре, уз помоћ пар хрватских икебана-партијица, контролу над територијем Федерације. Али ствари за њих не иду најбоље:

– У свијету расте свијест да прокламирани сребренички геноцид ипак није био геноцид. Бошњачке лоби групе у иноземству се против тога боре, али што су бучније све више изазивају отпор и сумњу.

– Геноцид тадашњих војних снага Турске над Арменима (милијун и пол жртава), а Бошњаци Турску сматрају својом духовном мајком, знатно умањује значај сребреничке трагедије.

– У многим земљама Еуропе с великим исламским заједницама расте отпор народа и институција против политичког ислама.

– У медијском рату који се одвија, све се више користе Интернет портали. Неки бошњачки портали се све више камуфлирају у хрватске, па и српске, настојећи створити помутњу међу Хрватима и Србима.

– Преко свих врста (про)бошњачких медија, вријеђају се истакнути хрватски интелектуалци, пријети се физичком елиминацијом српских кадрова који се, и иначе, константно демонизирају као нацисти.

– Посебно се, од стране Бошњака/муслимана, вријеђа цијели српски народ. Тако „Дневни Аваз“ (27/01/12, стр. 5) преноси изјаву Мустафе Церића који бесрамно говори о „СРПСКОМ геноциду над Бошњачким жтрвама“. А добро се зна, да је одговорност за ратна злодјела, по међународном праву, индивидуализирана.

У истом тексту износе се лажи о истинској жртви геноцида Јевреју Арију Ливнеу, а и негира му се способност особног расуђивања.

– Нажалост, између Хрвата и Срба постоји извјестан број повијесних конфликата с великим бројем жртава што непрекидно доводи у питање почетке њихове садашње алијансе.

Реалне перспективе, императиви и надања

Основе за исламизацију које ће се временом у потпуности остварити су на Балкану већ готова ствар.

Настат ће компактан исламски блок у који ће ући Турска, Албанија, Косово, пола Македоније, дио Црне Горе, Санџак и већи дио Федерације БиХ. Још увијек садашњи господари свијета су то одавно испланирали скупа с „Арапским прољећем“ гдје су многи лаички режими постали исламизирани. На њих се ослања постојећи исламистички блок у Федерацији који, имајући против себе хрватско-српску коалицију која ће се и формално формирати, рађе се ослањају на НАТО пакт него да ратују против Хрвата и Срба.

Наравно. Ако се БиХ распадне на два дијела, а све води према томе, исламска Босна никада неће постати дио Еуропе. Тихић је био апсолутно свјестан тога када је рекао да је за БиХ важнији НАТО пакт него Еуропска заједница. На сјеверу Западног Балкана наћи ће се, дакле, објективно два кршћанска народа: Хрвати и Срби. Што прије буду дошли до мудрости да у овим круцијалним, одлучујућим тренутцима морају превладати своје болне повијесне контроверзе, лакше и прије ће спасити Хрвате у централној Босни и задржати тај дио територија као хрватски.

Унутар ових јасних и истинитих премиса, руководство РС мора наћи довољно мудрости, а и одлучности да не дозволи цијепање Републике Српске на два дијела.

Исто тако, руководство РС мора под хитно створити специјалне и паралелне везе са Хрватском, те са Србијом формирати економско-политички блок тако да може водити што самосталнију регионалну политику. За надати се, да ће се приликом стварања ових двају блокова: исламског и кршћанског, ствари одвијати на мирољубљив начин.

Извор: