Српско ћутање о Степинцу

Сарадник Центра „Симон Визентал” Ален Будаj из Загреба каже да бивше земље СФРЈ, посебно Србиjа, мораjу уложити оштар протест због намере да Алоjзиjе Степинац буде светац.Будаj, наиме, сматра да дипломатски протест треба уложити Ватикану, чак и по цену да то доведе то прекида дипломатских односа.

– Надам се да ће то учинити и СПЦ, jер ова одлука Ватикана поткопава и екуменске односе две цркве – изjавио jе недавно Будаj, истакавши да би и Израел требало хитно и наjоштриjе да реагуjе, као и jевреjске институциjе на подручjу бивше СФРЈ.

Према речима Будаjа, проглашење светим особе коjа jе учествовала у креирању и провођењу политике фашистичке усташке творевине Независне државе Хрватске (НДХ) ниjе и неће добити признање праведника међу народима Јад Вашема никада.

Будаj коjи jе и директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт” из Загреба, напомиње да се не треба уопште чудити што нови папа Фрања проглашава Степинца за свеца, jер jе таj пут зацртала Католичка црква у Хрватскоj одмах након пресуде Степинцу.

Због сарадње са окупатором и усташама Степинац jе осуђен на 16 година затворске казне, али jе 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где jе као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала и где jе умро 10. фебруара 1960. од ретке болести полицитемиjе.

– Он jе већ на суђењу, за Запад и католике, моментално постао невини мученик jугословенског комунистичког режима, проглашен кардиналом за живота, након смрти блаженим, а ево ускоро и свецем Римокатоличке цркве–наглашава Будаj, указуjући да ће то бити jедини светац коjи се за своjе заслуге jедном фашистичком злочиначком режиму окитио високим одликовањем усташког поглавника и то као загребачки надбискуп, о чему су известиле и „Народне новине”, као службено гласило НДХ.

Историчар др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеjа жртава геноцида у Београду, каже да jе Степинац био врховни воjни викар воjске НДХ. Према речима Мишине, Степинац jе био jедан од инициjатора прекрштавања православних Срба. Према његовом писму, папи Пиjу Дванаестом, до средине 1943. године било jе прекрштено око 244.000 Срба.

Мишина, такође,указуjе да нема трагова да jе Степинац jавно протестовао због злочина према СПЦ нити над српским народом и Јевреjима. Степинац jе, каже Мишина, интервенисао само у неколико случаjева, али и да jе знао за концентрационе логоре и Јасеновац.

Историчарка др Радмила Радић из Института за новиjу историjу Србиjе, подсећа да jе Алоjзиjе Степинац , заправо, „врло компликована прича”.

– Прича о томе да jе Степинац био добровољац у Српскоj воjсци и његовом боравку на Солунском фронту, такође jе контроверзна и то ниjе разjашњено до краjа. Степинац jе заиста имао релативно добре односе са властима Краљевине Југославиjе, али, када jе СПЦ одбила Конкордат 1937. године, Степинац се претворио у критичара православља. Он jе о томе писао и у свом дневнику коjи никада ниjе штампан, али се чувао у таjним архивама Удбе – напомиње др Радмила Радић, наглашаваjући како се током Другог светскоj рата, његова улога различито тумачи у хрватскоj и српскоj историографиjи.

Он jе, каже Радмила Радић, у НДХ био надбискуп и директно jе учествовао у прекрштавању и погрому српског становништва и Јевреjа током Другог светског рата. Међутим, хрватска историографиjа говори другачиjе: да jе он спасавао Јевреjе и да се Степинац опирао усташким властима.

– Током и после суђења Степинцу, дошло jе до захлађења односа Титове Југославиjе са Ватиканом, што jе резултирало прекидом дипломатских односа. Било jе преговора да Степинац напусти Југославиjу, али он на то ниjе пристаjао. Са друге стране, jугословенске власти су у Католичкоj цркви видели моћног и великог неприjатеља. Католичка црква jе од њега све време желела да направи мученика, а Југославиjа се опирала томе да он стекне статус страдалника у комунистичком систему. Свако у причи о Степинцу има своjе интересе. То што Ватикан намерава да га прогласи за свеца, не мора бити повезано са историjским чињеницама. СФРЈ се, рецимо, никада ниjе помирила са причом о беатификациjи Степинца – напомиње др Радмила Радић.

Уочљиво jе, међутим, да до сада нема званичне реакциjе из СПЦ о питању Степинца, иако jе оно било jедно од кључних око преговора о могућем доласку папе у Србиjу. Неколико владика са коjима смо контактирали, прецизираjу да jе то питање за Синод. Такође нема реакциjе ни државних званичника у Београду. За „Политику” нису желели да о овоj теми разговараjу ни београдски надбискуп Хочевар, коjи jе рекао да ниjе довољно изучавао ту тему.

Разлог за „српску шутњу” може бити разумљив из jедног разлога коjи довољно говори о сложености и испреплетаности различитих политичких интереса у земљама бивше Југославиjе. Ватикан, наиме, ниjе признао Косово и Метохиjу, тако да jе вероватно да и власти у Београду и СПЦ одмераваjу штете и користи од званичног супротстављања политици Свете столице и унапређења коjе предстоjи блаженом Степинцу.