Srpski saobraćajac u hrvatskoj uniformi

Armija učenika u Srbiji odrasta naučena da je u Jasenovcu stradalo 70.000 Srba, da avgust ima 29 dana ili da je glupača sinonim za žensku osobu. Knjige iz kojih uče naša deca odnedavno prolaze rigoroznu proceduru izdavanja, pa opet, greške se događaju i ono što još više zabrinjava – otklanjaju tek kada sporna stranica ili crtež dospeju u javnost, najčešće putem društvenih mreža. Osim roditelja, ispravke udžbenika tražila je u nekoliko navrata i Srpska pravoslavna crkva, ali i nevladine organizacije.

Najnoviji primer – dva udžbenika istorije istog izdavača, u kojima u prvom slučaju mali maturanti uče da je u Jasenovcu stradalo od 50.000 do 100.000 ljudi, od kojih 30.000 Jevreja, a u drugom od 500.000 do 700.000 – ponovo je pokrenuo lavinu pitanja na koje nadležni moraju da odgovore:

Zašto nije moguće da svi đaci uče iz istog udžbenika istorije?

Ili, zašto ne bi postojala državna komisija koja će da određuje da se posebno osetljive teme, poput nacističkih i ustaških zločina, raspada SFRJ, doseljavanja na Balkan, u svim školskim knjigama svih izdavača obrađuju na isti način, istim rečenicama i podacima?

Zašto srpske udžbenike štampaju Slovenci i Hrvati, a monopol na tržištu vrednom oko 100 miliona evra drži firma iz Nemačke?

Ako ne poštujemo naše korene i našu istoriju, kako onda da očekujemo da ih poštuju drugi? Roditelji osnovaca i srednjoškolaca koji se ovim povodom javljaju našem listu imaju različite ideje: od uvođenja digitalnih udžbenika kao sredstva za sprečavanje monopola pa do toga da Srbija mora da ima (ponovo) jednog državnog izdavača školskih knjiga, na način kako je to, recimo, regulisano u crnogorskim školama. Naravno da bi da živimo u bogatom društvu najbolje rešenje bila besplatna podela udžbenika za sve đake, kako to rade u Švajcarskoj.

Paradoksalno, kada je reč o greškama ili različitim podacima iz nacionalne istorije, krivica nije do privatnih izdavača, već državnog Zavoda za izdavanje udžbenika, koji je pola veka držao monopol u školama, a što je na kraju dovelo do prevaziđenih i staromodnih udžbenika.

Zato su vlasti postepeno počele da otvaraju ovo tržište 2003. da bi nekoliko godina potom dostigli puni stepen liberalizacije, ali u obliku udžbeničkog haosa, mita i korupcije i bespoštedne borbe gotovo 80 izdavača, naravno preko džepa roditelja đaka. Umesto Zavoda, na scenu je izronio novi dominantni igrač koji je preuzeo najveći deo tržišta: nemačko-slovenačko-hrvatski „Klet”, s firmama ćerkama „Novi logos” i „Freska”.

Da pojasnimo: „Klet” u Srbiji je deo stare nemačke kompanije koja posluje u velikom broju zemalja i ima uticaja sve do Brisela. Osnivač izdavačke kuće „Novi logos” DOO jeste firma „Profil internacional” iz Hrvatske, a „Klet Slovenija” je kupio „Profil internacional” u Hrvatskoj.

Dva Zavodova izdanja Istorije: razlika je deset puta veći broj žrtava u Jasenovcu u jednom udžbeniku u odnosu na drugi

Iako je priče o monopolu i za naš list više puta demantovala direktorka srpskog „Kleta” Gordana Knežević Orlić, otvoreni podaci Ministarstva prosvete, do kojih je „Politika” došla, pokazuju drugačiju sliku: primera radi, srpski jezik za osmi razred iz njihovih knjiga učilo je više od 82 odsto maturanata u Srbiji u protekle tri godine. Slično je i s istorijom i geografijom (više od polovine knjiga u upotrebi u školama).

U udžbenicima ovih izdavača, kao i „Bigz školstva”, Jasenovac se pominje u samo jednoj rečenici, bez jasne odrednice o broju žrtava ili je potpuno izostavljen. A iz njihovih knjiga, kako tabela kazuje, uči više od 80 odsto svake generacije malih maturanta.

„Bigz” je, prema pisanju medija, 2007. godine kupila hrvatska „Školska knjiga” čiji je vlasnik Ante Žužul, jedan od prvih finansijera HDZ-a, što iz ove izdavačke kuće nije demantovano. Ilustrativan je i primer da je u jednom od njihovih udžbenika prikazan srpski saobraćajac u hrvatskoj uniformi, što je bila potvrda tvrdnji Zavoda da pojedini izdavači mehanički preuzimaju stranice školskih knjiga iz Hrvatske, Slovenije i Nemačke.

Koliko je jak izdavački lobi svedoči i činjenica da je prethodni ministar Srđan Verbić bio prinuđen da povuče iz skupštinske procedure predlog Zakona o udžbenicima nakon pritisaka privatnih izdavača čak i u Evropskom parlamentu.

Kada se sve ovo pročita, ovako, na jednom mestu, logično je pitanje zašto onda nastavnici i škole biraju udžbenike koji su sporni po bilo kom osnovu? Odgovor leži u besplatnim torbama, šoljama za kafu, besplatnim seminarima, čak i besplatnim putovanjima i laptopima, koje nastavnici dobijaju ukoliko se opredele za određenog izdavača. Zvanično objašnjenje jeste da su odabrane školske knjige pisane jezikom primerenijim deci i da je iz njih lakše učiti.

Nedavnim zakonskim izmenama je promenjena procedura objavljivanja udžbenika, davanje poklona je kažnjivo, poslednju reč u odobravanju svake školske knjige ima lično ministar prosvete, a ne Nacionalni prosvetni savet, kako je bilo ranije, pa ipak se greške i dalje događaju, a lobiranje nikada nije prestalo.

U školama je na kraju sve prepušteno onim savesnim nastavnicima, entuzijastima, koji će uočene greške da isprave na času i potrude se da naši đaci ipak nauče lekcije koje odgovaraju istini. Nažalost, oni su u manjini. A jednom odštampana greška (glupost) ponavlja se još 70.000 puta. Mislite o tome.

Autor: Sandra Gucijan

Izvor:Politika

Vezane vijesti:

Moj put kroz Jasenovac

Slavko Vasić iz Adaševaca, preživeli zatočenik Jasenovca

Spisak pobijene dece u logoru Jasenovac