Srpski heroj: Baka Danica sa mitraljezom protiv ustaša do poslednjeg metka! (VIDEO)

Da li čuli priču o baba Danici koja je u Republici Srpskoj Krajini živela u jednom zabačenom srpskom selu zvanom Divoselu?

(Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 23. januara 2018. godine.)

Danica Obradović je bila stara baka, Srpkinja iz Like, koja jeu mladosti, da bi preživela, borila se protiv ustaša u Drugom svetskom ratu, a u starosti doživela da je nažalost novoustaše zakolju u ratovima 90-ih. No nije im ostala dužna, sve do poslednjeg metka bila je sa svojim mitraljezom „broving“ strah i trepet za hrvatske agresore i strane plačenike koji su jurišali na njeno selo.

Sve dok je mogla, baka Danica je uprkos svojih 70 i nešto godina hrabro branila, na prvoj liniji fronta, srpsku nejač i civile od strašnog neprijatelja. I kada je započela strašna ofanziva na njeno selo, Divoselo, nije se povukla, već je do poslednjeg metka borila se protiv ustaša omogučivši tako da se na desetine srpskuh civila spasu iz strašnog okruženja. Tek kada više nije imala s čime da puca, hrabri hrvatski jurišnici su je zaklali, ubeđeni da su je ubili za sve vremena.

No, njena hrabrost nikada neće biti izbrisana iz kolektivnog sećanja srpskog naroda. Poznati srpski pisac, Momo Kapor, s dubokim poštovanjem i divljenjem je ovekovečao u svojoj knjizi „Smrt ne boli” kao primer junaštva za buduća srpska pokoljenja – pročitajte šta je on zapisao o baka Danici Obradović:

„…“Kako ste?“,pita baba Danica Obradović na najisturenijoj zapadnoj koti pravoslavnog sveta u Divoselu, u blizini Gospića. Ona sedi za teškim mitraljezom „broving“, maskiranim lisšćem i nemoćno širi ruke, izvinjavajući se što, sem vode, nema čim da nas ponudi. Penzionisana kuvarica sedamdesetih godina, sa okruglim cvikerima bakice, u gornjem delu vojnicke uniforme, ali u papučama zvanim pantofle, ona je obučila svoje seljane da pucaju iz minobacaca i mitraljeza. Njen polozaj je na vrhu klina koji duboko zadire u neprijateljske položaje sa opasno otvorenim bokovima, kuda se cesto provlače diverzantske trupe kroz gusto šipražje.

Gotovo svake nedelje ona gubi dvojicu-trojicu svojih saboraca. Ovaj lepi zeleni predeo bazdi na smrt. Čovek ima osećaj da ga sa svih strana gledaju oči ubica i da je potpuno nemoćan da se odbrani. Zarasli u dvonedeljne cekinjaste brade, baba Daničini ljudi razgovaraju s prstom na obaracima automatskih pušaka. Bio sam svugde, video sam svašta, ali čini mi se da u životu nisam bio bliže smrti nego na tom isturenom polozaju Divosela ,koji se (kakve li ironije) naziva Veliki kraj!

„Pošaljite kakvu pomoć, ako boga znate!“,preklinje nas starica ,koju bi bilo mnogo lakše zamisliti za sporetom nego za“brovingom“.

„Pozovite dobrovoljce, vojsku, bilo koga! Mi ovdje ne mozemo još dugo…“

Pretrcavajući brisani prostor, pitam jednog borca kakvi su im neprijatelji, oni s druge strane livada i sumaraka.

„Eh, kakvi“,odgovara,“isti jad ka i mi ođe…Sirotinja,brate, ali ka i mi, tu su rođeni i poznaju svaki kamen…“

Dvadesetak dana posle ovog susreta, Divoselo je sravnjeno sa zemljom, a svi branioci pobijeni. Posle dugotrajne artiljerijske pripreme, koja je trajala punih šesnaest sati, hrvatska vojska, predvođena međunarodnim psima rata i plaćenicima, upala je u Divoselo i pobila sve što se kretalo. Vojnici Ujedinjenih nacija nisu mogli da vide bilo šta živo-ni mačku, ni psa, niti ovcu! Baba Danica je preklana za svojim mitraljezom“broving“iz kojeg je ispalila i poslednji metak. Mogu da zamislim kako iz šipražja na sitnu, debeljuskastu staricu dobročudnog izgleda skacu legionari u crnom s kamom u rukama.

Ta scena me proganja; možda nisam ucinio sve sto sam mogao? Možda je trebalo da stanem na sred beogradskih Terazija i da vičem iz sve snage, da tražim pomoc za baba Danicu i njene ljude.

Na pijacama Beograda vidim njene vršnjakinje kako se žale na cene kupujući paprike za zimnicu. Isti hod na nogama koje muče vene, iste staračke pegice na rukama, iste naočare tankih metalnih okvira…Baba Danica nije imala privilegiju da priprema zimnicu – za svojim mitraljezom, a povremeno i sa minobacačem, ona je branila zlatasto jesenje obilje beogradskih pijaca i svojih ispisnica koje smatraju da je dosao smak sveta zbog skupih paprika…”

O baka Danici postoji i video zapis Srpske tevezije Knin koji dokazuje sve ono što je o njoj i napisao Momo Kapor:

Izvor: SRBIN INFO