Српски добровољачки корпус је била српска војна јединица из Првог светског рата, коју су чинили бивши припадници аустроугарске војске српске, хрватске и словеначке националности који су ратовали на Источном фронту, а који су прешли да се боре на страну Србије.
На ове готово заборављене војнике данас у Румунији подсјећа споменик подигнут за вријеме краљевине Југославије, у облику Бијеле пирамиде, на узвишењу православног гробља у Меџидији. Открио га је 7. септембра 1926. краљ Александар I Карађорђевић заједно са својим тастом краљем Фердинандом I од Румуније.
До споменика води „Алеја српских јунака“, а направњен је у облику пирамиде од бијелог венчачког мермера који је донесен из Србије.
Јунацима Прве српске добровољачке дивизије палим у Добруџи у борбама од 25. августа до 12. октобра 1916. год. за ослобођење и уједињење. Захвална отаџбина Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Године 2009. је додата плоча на којој је написано: „Овде је вечна кућа ратника јунака Прве српске добровољачке дивизије, палим на тлу Добруџе у жестоким биткама 1916. збратимљених са румунским војницима у вери и жртвама. Нека им је вечна слава.“
Заробљени војници, или они који су дезертери и предали се Русима, ступили су у корпус. Међу њима су били махом Срби из Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације… Међу њима је било и Хрвата и Словенаца, а према неким хрватским изворима, убијено је 13 хрватских добровољаца који нису хтјели да се боре под српским ознакама, већ су тражили да корпус буде југословенски.
По споразуму српске и руске владе у љето 1915, Русија је почела Дунавом да шаље добровољце у Србију. Ступањем Бугарске у рат на страни Централних сила, онемогућено је пребацивање добровољаца у Србију. Њихово окупљање у Русији је настављено, па је у Одеси новембра 1915. основан Српски добровољачки одред, који је почетком 1916. имао око хиљаду војника и официра.
Прва српска добровољачка дивизија је основана 16. априла 1916. и бројала је 18.868 војника. Смотру српских војника у одеси обавио је лично руски цар Николај. Дивизија је укључена у састав 47. руског корпуса и упућена на фронт у Добруџи. План пробоја преко Бугарске до Грчке био је неостварив, због слабе координације са руским и румунским трупама, и вишеструко снажнијих њемачких, бугарских и турских јединица. Упркос томе српске трупе су се храбро држале, а борбе су трајале од 24. августа до 16. октобра 1916.
Упркос великим губицима које је претрпила Прва српска добровољачка дивизија, прилив добровољаца се наставио, па је основана и Друга српска добровољачка дивизија, а од те двије дивизије је основан Српски добровољачки корпус, на чијем је челу био генерал Михаило Живковић. Штаб корпуса је био у Одеси, док су штабови Прве и Друге дивизије били у Вознесенску и Александровску. У Одеси је од 17. априла 1917. па до 1918. године излазио часопис „Словенски југ“, у ком је излоган програм за оснивање уједињене државе Јужних Словена.
До Фебруарске револуције у корпусу се нашло око 40.000 војника. Због револуционарних превирања у Царској Русији почео је да се осипа број војника, па је у лето 1917. у њему остало 20.000 војника. Дезертери из СДК су се у зависности од увјерења придруживали црвеним или бијелим.
Крајем лета 1917. Прва српска добровољачка дивизија је поново послата у Добруџу, али је повучена због незадовољства војске. Друга дивизија и дио прве дивизије су преко Сибира пребачену у Дајрен, а одатле британским бродовима на Солунски фронт. На Солунски фронт је стигло око 12.500 војника.
Извор: ФРОНТАЛ
Везане вијести:
Не дао ти Бог да погинеш за отаџбину
Бодљикаву жицу кидали су голим рукама