SRPSKA HEROINA: Kako je Milunka Savić zarobila 23 bugarska vojnika

Nedavno otvorena izložba u Loznici obuhvata reprodukcije Milunkinih porodičnih, ličnih i ratnih fotografija, nastalih uglavnom u Tunisu, Solunu i Parizu, od kojih mnoge do sada nisu prezentovane.
Milunka Savić, hrabra dobrovoljka, bila je gotovo zaboravljena, kao i Lozničanin Momčilo Gavrić, najmlađi vojnik Velikog rata, a ova izložba je način da se Srbija podseti žene koja se u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. borila prerušena u muškarca.
– Izuzetno je važno da narodu ispričamo priču o Milunki Savić jer to je jedini način da je vratimo na mesto gde pripada u istoriji. Mi nemamo, po mom mišljenju, veću ženu od Milunke. Ona je najodlikovanija žena Prvog svetskog rata, ne zna se da li je veći heroj bila u ratu ili u miru, kada je od svoje bede uspela da odškoluje svoju ćerku Milenu i još tridesetak dece iz rodne Koprivnice i pruži im obrazovanje koje je njoj nedostajalo. Nažalost, o njoj naš narod malo zna, ali smo sa RTS uspeli da uradimo ovu zajedničku izložbu i pokušaćemo da priču o Milunki ispričamo širom Srbije. Interesovanje je toliko da smo uradili još četiri istovetne izložbe na engleskom, francuskom, grčkom i ruskom, koje će sledeće četiri godine putovati po Evropi – kaže v. d. direktora Istorijskog muzeja Srbije Miroslav Živković.
On je podsetio da je Milunka ratnički put započela 1913. godine u redovima Drinske divizije predstavljajući se kao Milun Savić, a u boju na Bregalnici je ranjena i tada je otkriveno da je hrabri vojnik ustvari Milunka. Kao vojnik Gvozdenog puka učestvovala je u Kolubarskoj bici, prešla s vojskom Albaniju peške, borila se na Solunskom frontu gde je sama zarobila 23 bugarska vojnika.
Milunka je najodlikovanija žena Velikog rata, dvostruka dobitnica Legije časti, Ordena Karađorđeve zvezde i jedina žena nosilac francuskog ordena Ratni krst sa zlatnom palmom, a ranjavana je devet puta. Posle rata je postala majka ćerke Milene, a usvojila je još tri devojčice. Posle silnih urgencija ratnih saboraca dobija posao čistačice u Hipotekarnoj banci u Beogradu i tu provodi najveći deo radnog veka.
U periodu posle Drugog svetskog rata radi kao čistačica u beogradskim kafanama. Za zasluge pokazane u ratu kralj joj je dao imanje u blizini Novog Sada, ali je ona znala da odatle ne može da školuje decu, pa ga je prodala i kupila mali kućerak na Voždovcu. Tek 1971. Skupština Beograda dodeljuje joj stan u naselju Braće Jerković gde je provela poslednje dve godine života. Umrla je 5. oktobra 1973. u 84. godini u Beogradu.
– Na njenoj umrilici piše da će biti sahranjena u Aleji velikana, ali to se nije desilo. Proverio sam i utvrdio da nije sahranjena tamo, nego u porodičnom grobu. Onda sam se zainatio i ona je na inicijativu Istorijskog muzeja Srbije prošlog novembra, 40 godina posle smrti, sahranjena u Aleji velikana – kaže Živković.

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

MILUNKI SAVIĆ U ČAST – Jadovno 1941.

Milunka Savić – devet rana, 12 odlikovanja i jedan zaborav