Српска дијаспора као део свеукупног српског бића

Српска диjаспора jе виртуелна Србиjа, односно друга Србиjа расеjана широм планете. Како jе настаjала, нестаjала и опстаjала српска диjаспора, обjаснићемо у наставку текста.

Снагу српске нациjе чини, како Матица са укупним природним и друштвеним ресурсима и историjским наслеђима, тако и свеукупна биолошко-умна енергиjа и економска моћ српског народа независно на коме се делу планете налази. Управо због тога, српску диjаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезиjе увек jе у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца.

Уводне напомене

Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугоj српскоj историjи ниjе пронађена национална стратегиjа са коjом би се обезбедио одржив мир, демографска стабилност и свеопшти напредак.

Бивша нам заjедничка држава обухватала jе готово половицу Балканског полуострава и броjала близу половицу његовог укупног становништва. Више од половине у њоj су имали Срби, коjи су у балканским размерама наjброjниjи народ, а њихова матична земља централни део Балкана и његов кључ. Балканско полуострво jе наjповољниjа природна веза између западне и средње Европе са Блиским истоком и Медитераном. Споjна и транзитна функциjа Балкана, одређивала му jе траjне вредности геополитичког положаjа, сто jе значаjно утицало на историjска збивања, одређивала његову етно–демографску сложеност и културно–цивилизациjску стварност. У тако сложеним условима српски народ jе на тромеђи цивилизациjа између три царства уз велике жртве одиграо и улогу Пиjемонта Југославиjе коjа jе настала и нестала у двадесетом веку.

Ради се о териториjи коjа има велико геополитичко значење, са бурном историjом пуном драматичних обрта, где су се сударали интереси и успостављале границе цивилизациjа и интересних сфера између Истока и Запада. У близини jе и повучена граница између источног и западног Римског царства. Ту jе кроз цео средњи век било поприште сукоба римско-немачких и византиjских царева. Ту jе непосредно и линиjа раскола католичке и православне цркве. Ту су се одиграли наjсуровиjи сукоби хришћанства и ислама. Ту су геополитичке интересе имали – Турска, Аустриjа, Русиjа, Немачка, затим Енглеска, Француска и у новиjе време Америка.

ести ратови односили су све предности повољног географког положаjа коjи jе, према писању нашег научника Јована Цвиjића, њихов и главни узрок. Да би што сликовитиjе приказао његов значаj и сталне претензиjе великих сила, Цвиjић пише да су  Срби саградили кућу на путу. Како jе могуће траjниjе остварити његове ,,особине спаjања и прожимања” и истовремено очувати териториjалну и биолошку целовитост на овако сложеном и замршеном балканском геополитичком чворишту, питање jе свих питања. До сада ниjе пронађена  стратегиjа са коjом би се неутралисале аспирациjе великих сила. Као што jе и поменуто, преко наше териториjе укрштаваjу се путеви и судараjу интереси Запада и Истока и сучељаваjу цивилизациjе, религиjе и културе. То jе ,,капиjа’’, односно главна стратешка тачка преко коjе империjалне силе одувек настоjе проширити своjу хегемониjу. Надаље, кроз Србиjу протиче Дунав у дужини преко 580 километара коjи представља хидрографску и саобраћаjну кичму Европе. Контрола тога водног пута jе други важан мотив сталних претензиjа и насртаjа. Ето, то  су неки од узрока честих насртаjа и ратова, а поводи су измишљани према тренутним  потребама. У наjвише случаjева земља jе после ратова распарчавана, а народ подстицан на свађе и поделе како би се неутралисао српски утицаj. У режиjи западних сила недавно jе  демонстриран такав сценариj. Прво су протерани Срби из Републике Српске Краjине, а потом су отцепили Црну Гору да Србиjа не би имала излазак на море. Косово и Метохиjу су силом отели, а Републици Српскоj не дозвољаваjу да се припоjи своjоj Матици. Све су то последице неизграђене адекватне националне стратегиjе. Вековима нисмо успевали створити траjниjе стратешко партнерсво и приjатељство са неком европском силом да би неутралисали сталне насртаjе. Увек смо невоље сами подносили. Истина, понекада jе Русиjа била уз нас, али у принципу када jе год нама било тешко и Русиjа jе била у тешкоj ситуациjи.

Из ратова смо увек излазили биолошки десетковани, расељени и економски уништени, па jе значаjан део преживеле популациjе тражио економску егзистенциjу изван своjе Матице. Тако jе настаjала Српска диjаспора. Нажалост, морамо констатовати да jе исељена популациjа од Косовског боjа па до краjа 19. века потпуно одрођена (исламизациjа, католичење, асимилациjа) и национално обесвешћена. На то су утицали разни чиниоци у коjе можемо уброjати велике раздаљине и лоше тадашње комуникациjе, као и агресивно понашање домицилне политике, вере и културе према дошљацима. Губљењем контакта са своjом Матицом, неминовно jе доводило до асимилациjе са тамошњим народима.

Настаjање Српске диjаспоре.

Од почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихиjска и поjединачна исељавања остаjала су и не примећена па нису ни записана. Зато ћемо се и у овом тексту фокусирати само масовне таласе исељавања.

1.Исељавање после Косовског боjа.

Одма после Косовског боjа уследиле су турске одмазде и велики зулуми коjи су натерали српски народ на масовно исељавање. Таj егзодус траjао jе десетинама година, а нарочито се интезивирао после пада Смедерева и Српске деспотовине 1459 године. Бежећи испред злочина, Срби су напуштали своjа огњишта само да би сачували голе животе.

2.Исељавање  1690.  године.

Друго масовно исељавање десило се из истоветних разлога као и прво. Тада jе Птриjарх Арсениjе III Чарноjевић 1690. године године, пред наjездом турских злочина, повео део српског народа  на север. Његова намера ниjе била да се тамо Срби стално населе, већ да се биолошки сачуваjу и да отуда крену у ослобађање своjих огњишта. Нажалост, турска моћ jе све више jачала на Балкану па су тамо Срби заувек и остали. Задржали су се у северним деловима данашње

Воjводине, а наjвише у jузним деловима Мађарске, претежно у региjи око Сент Андреjе. Од тада па до данашњих дана, у тоj региjи асимилирано jе преко 98 одсто српског народа.

3.Исељавање 1737. до 1739. године.

После Аустриjско-Турског рата 1737. до 1739. године – у коме су и Срби учествовали на страни Аустриjе у борби противу Турака – уследила jе турска одмазда. Правили су стравичне злочине над српским народом па jе то приморало Србе на ново исељавање из своjе Матице. Тако долази до трећег таласа масовног исељавања под вођством Патриjарха Арсениjа Четвртог.

4.Исељавање у XVIII веку познато под именом ,,Пут на исток”

Ново масовно исељавање Срба у XVIII веку, познато под именом “Пут на исток”, опет jе проузрочено турским злоделима. Због неподношљивих злочина, Срби су породично напуштали своjа огњишта само да би сачували животе. Прву групу исељеника предводио jе 1751. године пуковник Јован Хорват, а другу групу 1752. године генерал Јован Шевић и пуковник Раjко Прерадовић. Населили су се на просторе  данашње Украjине и Русиjе. И ово jе био пут без повратка.

Сеоба jе било и после Првог Српског устанка, али се не могу окарактерисати као масовна исељавања.

5.Исељавања краjем XIX и почетком XX века.

Краjем деветнаестог и почетком двадесетог века дошло jе до петог масовног исељавања Срба коjе се разликуjе од пређашњих, jер jе уследило искључиво из економских разлога. Углавном, у овом таласу Срби су се исељавали из пасивних Динарских предела – Херцеговине, Лике, Босанске Краjине и Црне Горе. Пут их jе водио у САД, Канаду и Јужну Америку.

6.Исељавање за време Другог светског рата.

Ново масовно исељавање десило се у току Другог светског рата и непосредно у поратним годинама и то искључиво из политичких разлога. Због неслагања са комунистичким режимом Срби су се исељавали у западне земље и тако jе настала броjна политичка емиграциjа.

7.Економска емиграциjа од 1960. До 1990. године.

Велика економска емиграциjа уследила jе у периоду од 1960. до 1990. године када су Срби одлазили на привремени рад и то претежно у земље Западне Европе.

8.Исељавање од 1991. до 2000. године.

Ново масовно исељавање десило се, у периоду од 1991. до 2000. године, због тешког живота под суровим санкциjама коjе су уведене нашоj земљи, као и због буjања грађанског рата на просторима бивше СФРЈ. У овом таласу наjвише се присилно иселио Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. Тамо jе, уз помоћ западних сила, проведен прави етнички инжењеринг од стране тамошњег већинског народа.

9.Исељавање после 2000. године.

Нажалост, због немогућности обезбеђења егзистенциjе, исељавање се наставило и после промене власти и друштвеноекономског система 2000. године и оно jош увек траjе. Углавном одлазе млади и школовани стручњаци чиjи се одлазак интезивирао у последње три године. Стално осипање и губљење тог “биолоско-умног блага” не може се ничим надокнадити. Овакав одлив младих и школованих људи – у свету познат под именом “brain-drain”- катастрофално ће се одразити на економско-технослоски опоравак и будућност Србиjе.

Срби у диjаспори, њихова броjност и статус.

Као сто jе већ и поменуто, наши исељеници до краjа деветнаестог века су асимилирани са тамошњим народима где су се и доселили,  па овде можемо говорити само о диjаспори коjу чине – економска емиграциjа с краjа деветнаестог века, политичка емиграциjа из Другог светског рата, економска емиграциjа после шездесесетих година прошлог века, затим присилно исељени Срби из Хрватске и БиХ од 1991. године до краjа прошлог века, као и емиграциjа коjа настаjе после 2000. године.

Као сто jе већ и поменуто, наши исељеници до краjа деветнаестог века су асимилирани са тамошњим народима где су се и доселили,  па овде можемо говорити само о диjаспори коjу чине – економска емиграциjа с краjа деветнаестог века, политичка емиграциjа из Другог светског рата, економска емиграциjа после шездесесетих година прошлог века, затим присилно исељени Срби из Хрватске и БиХ од 1991. године до краjа прошлог века, као и емиграциjа коjа настаjе после 2000. године. Они данас живе у више од 100 земаља, а наjвише их има у САД, Канади, Аустралиjи и земљама западне Европе. И поред тога што jе Матица веома мало урадила за диjаспору, наши исељеници су у великоj мери сачували своjу самобитност – jезик и писмо, културу, веру и обичаjе.

Према писању Славка Веjновића у књизи “Срби у диjаспори”, данас у расеjању живи четири милиона Срба коjи су сачували своjу самобитност. Слични су податци и Српске Православне Цркве, мада има и неких истраживача коjи указуjу да у расеjању данас живи око седам милиона Срба коjи су сачували своjу самобитност и припадност свом народу. Ипак, у овом тексту задржаћемо се на податцима Српске Православне Цркве.

Данас Срби у диjаспори имаjу троjак статус и то: статус исељеника – у САД, Канади и Аустралиjи, статус националних мањина – у Румуниjи, Мађарскоj, Македониjи и Хрватскоj, (док у Словениjи и Албаниjи немаjу ни статус националних мањина) и статус грађана Србиjе на привременом раду у иностранству – претежно у земљама западне Европе.

Под диjаспору не можемо подвести Црну гору, Косово и Метохиjу и Републику Српску, jер су то српске земље коjе су засада одвоjене од своjе Матице.

Односи Матице и диjаспоре.

Наши исељеници су у прошлости доживљавали разне прогоне, неправде и понижавања од власти у Матици. Комунистички режим их jе сматрао народним неприjатељима и било им jе онемогућено да одржаваjу контакте и сарадњу са образовним, научним и културним институциjама у Матици. Само су потаjним везама преко своjе родбине одржавали неку врсту контаката са Матицом. Супротно су се понашале неке друге републике бивше СФРЈ према своjим исељеницима. Зато jе Српска Православна Црква, као и много пута кроз историjу, стално окупљала и сабирала своjе ,,стадо”. Дружење и упознавање на Богослужењима jачало jе њихове жеље да се боље организуjу и више друже. Формирали су разна удружења, клубове и културно-уметничка друштва путем коjих су чували и на потомке преносили – српски jезик, културу и обичаjе. Тако су наши исељеници, уз мисиjу Српске Православне Цркве и своjе самоорганизовање, чували и очували своjу самобитност.

Тек после распада СФРЈ, почели су се отопљавати односи Матице према Србима у диjаспори. Формирано jе и министарство за Србе ван Србиjе. Почеле су се успостављати везе и контакти са удружењима и клубовима наших исељеника, а и они су се почели интезивниjе интересовати за своjу Матицу. Неки од њих су после 50 и више година први пут посетили своjа родна огњишта. Њихова наталожена жудња прерасла jе у велика очекивања. Очекивали су да ће одмах бити изjедначени са грађанима у Матици, односно да ће добти држављанство Србиjе, право активног и пасивног гласа, повратак одузете имовине и др. Своjе жеље преточили су у захтеве и исте поднели Влади Србиjе. Међутим, тадашња власт, вероватно због процене да неће моћи  контролисати бирачко тело диjаспоре, ниjе испунила њихове захтеве, а истовремено jе од њих очекивала значаjниjу економску помоћ у тим судбоносним временима. Пошто захтеви исељеника нису испуњени, нереално jе било и очекивати њихову већу економску помоћ. Познато jе, да без права нема ни обавеза, па су зато само братски односи остали на нивоу обострано лепих зеља и очекивања.

Тек доношењем Митровданског Устава, коjи jе Србиjа донела 2006 године, створени су услови да наши исељеници могу добити држављанство и остварити друга грађанска права. Међутим, треба напоменути да ниjе направљена остала неопходна надградња путем коjе би се регулисало практично остваривање њихових права. Нису направљена законска акта са коjима би се прописале процедуре и начин остваривања активног и пасивног права гласа, организациjа и начина гласања, као и начин остваривања осталих уставних права. Ниjе законски прецизирана ни квота коjу би требали имати исељеници у институциjама власти. Од свега тога, засада jе остављена само теориjска могућност исељеницима да могу гласати у дипломатским представништвима у земљама у коjима живе иако jе познато да то право не може остварити на малом броjу гласачких места чак ни jедан промил исељеника.

Матица би морала посветити већу пажњу тоj другоj Србиjи, односно Србима у расеjању.

Диjаспора – интегрални део Матице.

Данас на нашоj политицкоj сцени постоjе заговарања о две Србиjе унутар своjе суверене териториjе и то:

-,,Реформска”- како себе називаjу заговорници подела коjе чине невладине организациjе, вазалне политичке странке и групе глобалиста и

-,,Ретроградна” – како jе заговорници називаjу, а коjу спадаjу државотворне и патриотске политичке странке, удружења, културне инстититуциjе и националносвесни грађани.

-Надаље, постоjе jош и поделе на ,,добре Србе’’ коjи живе у Матици и оне ,,лоше’’ коjи живе у  расеjању.

Овакве и било какве друге поделе су веома штетне и опасне по српско друштво и његову будућност. Зато се треба стално борити против свих подела коjе разjедињуjу српски народ. У уводном делу текста jе речено шта су нам кроз историjу поделе донеле.

Било би нормално да се  говори само о местима у коjима Срби живе, односно о Србиjи коjа jе Матица свих Срба и диjаспори коjа jе одредница за Србе коjи живе у расеjању. То значи да се разлике могу правити само по местима живљења Срба, а никако се не смеjу делити на оне ,,добре’’ Србе коjи живе у Матици и оне ,,лоше’’ коjи живе у диjаспори.

Надаље, погубно jе делити Србе и по било коjим другим основама као нпр. – ,,реформске’’ и ретроградне’’, републиканце и монархисте, четнике и партизане и …. Срби, ма где да живе и ма коjе идеолошке погледе имаjу, они чине свеукупни Српски корпус. Из плурализма интереса, идеjа и жеља, треба демократски изналазити наjбоља решеља за српску будућност. Због тога и сматрамо да jе диjаспора интегрални део Матице. Српски корпус не чини зброj неких териториjа или државица, већ обjедињена биолошка и интелектуална енергиjа Срба независно где они живе. На оваквом обjедињавању и стварању српске кохезиjе треба стално радити. То не може бити краткорочни задатак, већ траjни процес. Предности оваквог обjедињавања се огледаjу у следећем:

-Обjедињени и уjедињени Срби, постали би респектабилан чинилац у светскоj заjедници.

-Проширио би се утицаj Матице у светскоj прерасподели ресурса и у прерасподели глобалних политичких односа.

-Дошло би до концентрациjе искустава и знања, а поред тога привукао би се и капитал, као и високе технологиjе у Матицу.

-Матица би се стабилниjе и брже развиjала.

Имаjући у виду да у диjаспори живи преко четири милиона Срба међу коjима jе преко 300.000 високообразованих и више од 5.000 доктора наука, одговорни у Матици би морали што хитниjе започети процес траjног обjедињавања свеукупног Српског бића. То што Срби живе у разним земљама света, представља само компаративну предност за Матицу. Наjвећи део њих живи у замљама коjе су економски и технолошки развиjениjе од Србиjе и нама су потребна њихова знања и искуства. Стварањем монолитног Српског корпуса, створиле би се реалне претпоставке за улагање њиховог капитала и уношење савремених технологиjа, као и привлачење осталих инвеститора коjи би допринели бржем опоравку и развоjу земље.

Коначно, 2009. године донесен jе Закон о диjаспори, али у истоме нису многе ствари регулисане па се намеће потреба за његовим изменама и допунама. У изменама Закона и у осталима актима требало би jасно регулисати обавезе Матице према диjаспори, као и права и обавезе наших грађана у расеjању према Матици.

*Под обавезама Матице подразумева се:

-Провести попис Срба у диjаспори, направити базу података и увести их у бирачке спискове.

-Омогућити нашим исељеницима да могу гласати у местима становања и направити правила по коjима ће гласати – електронски или на неки друго прихватљив начин.

-Направити квоте коjе ће диjаспора имати у органима власти, као и правила по коjима ће наши исељеници  предлагати своjе кандидате за органе власти у Матици.

-Успоставити наjjедноставниjи начин издавања српских докумената свим нашим

исељеницима.

-У сардњи са клубовима и удружењима у диjаспори, успоставити наjефикасниjи облик  организовања Српске диjаспоре.

-Увести позитивну дискриминациjу према нашим исељеницима за изградњу кућа и отварање производних погона коjи би запошљавали нпр. преко 10 радника.

-Регулисати начин и организациjу отварања школа за децу наших исељеника као и начин на коjи  ће се снабдевати са уџбеницима.

-Предвидети начин обезбеђивања учитеља и наставника из Матице за школе у диjаспори.

-Успоставити одржив систем очувања српског jезика, културе, вере и обичаjа  код наших исељеника.

-Уз доношење неопходних законских аката, требало би израдити националну страатегиjу коjа би обавезивала све политичаре и владе у Матици да изграђуjу jединство у свесрпском  корпусу, независно од земље у коjоj су рођени и где данас живе, као и jединство Српске Православне Цркве у Матици и диjаспори.

-Направити одрижив концепт помагања културно-уметничких друштава у диjаспори.

-Израдити концепт међусобног помагања и лобирања за Српске интересе у свету.

-Успоставити систем одржавања сталних везе између Матице и доjаспоре.

-Макроекономском политиком Србиjе, требало би стално градити повољан правно-

економски амбиjент коjи ће мотивисати наше исељенике да инвестираjу у своjу Матицу.

-Надље, требало би Уредбом Владе утврдити разумне привелегиjе за инвестциона улагања наших исељеника у Матицу.

-Такође, требало би израдити критериjуме за награде нашим исељеницима коjи доведу друге инвеститоре да улажу у Матицу.

*Под обавезама наших исељеника под разумева се следеће:

-Да се лоjално односе према своjоj Матици.

-Да испуњаваjу уставне обавезе према Матици и да уживаjу сва уставна права.

-Да инвестираjу у своjу Матицу и остваруjу профит.

-Да привлаче и остале инвеститоре у Матицу.

-Да активно учествуjу у друштвено-политичком животу и економском развоjу Матице.

-Да сарађуjу са образовним, научним и културним институциjама у Матици.

-Да заjедно са Матицом граде Свесрпски лоби – политички, економски, културни, спортски и др. и да се путем Фонда солидарности међусобно испомажу независно где живе.

-Да заjедно са Матицом формираjу Српски фонд за стипендирање српских талената на престижним светским универзитетима коjи би се после завршетка враћали у Матицу.

-Да буду прави амбасадори своjе Матице у лобирању за Српске интересе и да шире српске утицаjе где jе то год могуће.

-Да гаjе jединство Матице и диjаспоре.

-Да чуваjу српски jезик и писмо, културу и обичаjе.

-Да поштуjу Српску Православну Цркву и чуваjу њено jединство.

Српска Диjаспора jе jедан од наjвећих потенциjала Матице.

Обjедињавање Српског корпуса и тешње повезивање Матице и диjаспоре, треба да се заснива на премисама патриотизма и интереса. Једно без дугог jе немогуће. Наши исељеници поседуjу дозу патриотизма и желе помоћи своjоj Матици, али из свега тога желе и извући неки своj интерес. Такође, у последње време сазрева свест и у Матици да jе диjаспора њен интегрални део и значаjан потенциjал, па се с правом очекуjе од своjих сународника из диjаспоре да се активниjе укључе у обнову и развоj заjедничке домовине. Према изjавама поjединаца из диjаспоре, постоjи велики броj исељеника коjи би се определио да инвестира у своjу Матицу, али се од Матице очекуjе да направи правила и подстицаjе за улагања. Синергиjом патриотизма и интереса остварили би се значаjни ефекти. Ако би се само 10 % насих исељеника одлучило да уложе део свог капитала у Матицу, то би био броj од 400.000 људи. На темељу овога броjа, може се направити претпоставка о износу потенциjалних инвестициjа као нпр.

*Ако само 2 %  исељеника,  или 80.000,

уложи по 200.000 евра, то  jе цифра од ……………     16 млрд. евра

*Ако следећих 3 %,  или 120.000,

уложи по 100.000 евра, то jе цифра од……………      12 млрд. евра

*Ако следећих 5 %, или 200.000,

уложи по  50.000 евра, то jе цифра од …………         10 млрд. евра

УКУПНО   38 млрд. евра

Са сигурношћу можемо тврдити, да наша диjаспора представља велики биолошко-умни и инвестициони потенциjал. Из напред направљене рачунске претпоставке, на бази само 10 % наших исељеника коjи би се одлучили да инвестираjу, у Србиjу би досло 38 милиjарди директних инвестициjа. Ако би наведени износ динамизирали на 5 година, то значи да би сваке године имали по 7,6 милиjарди евра директних инвестициjа. Овде се не помињу богатиjи Срби чиjа би поjединачна улагања била значаjниjа, као ни њихов утицаj на стране држављане да улажу у Србиjу.Не помињу се ни они Срби коjи ће са своjим рођацима улагати у ,,мали бизнис” нпр. од 5 до 50.000 евра. Имаjући у виду наведено, требамо се запитати зашто се на оваквим и сличним проjектима  ниjе ништа до сада урадило или бар зашто се сада ништа не предузима о активирању наше диjаспоре. Познато jе да без нових инвестициjа нема опоравка, као што ни без сталног инвестирања нема напретка.

Зашто су успорена улагања диjаспоре у Матицу?

Чињеница jе да велики део Срба у диjаспори има знатан капитал и да су патриотски мотивисани, али jош увек нема озбиљниjих инвестициjа. За такво стање постоjе два битна разлога. Прво, наши исељеници jош увек памте прогоне од стране комунистичког режима коjи их jе обесправио и имовински оштетио. Та власт jе, тобоже у име српаког народа, одбацила 4 милиона Срба и одрекла се те драгоцене биолошке и интелектуалне енергиjе. Одузела им jе основна људска права и имовину. Несумљиво, то jе био прави злочин према свом народу и  према будућности свеукупног српског корпуса. Ако се овоме дода и чињеница да се човек као свесно и стваралачко биће не ствара преко ноћи, онда су последице jош трагичниjе. Свакако да jе ово jедан од разлога због чега су наши исељеници jош увек недовољно одлучни да инвестираjу у своjу Матицу. Стога се намеће потреба да се учињене грешке према сопственом народу што пре исправе.

Други разлог недовољне инвестиционе активности наших исељеника лежи у чињеници што jош увек немамо изграђен адекватан економско-правни амбиjент за нормално пословање. Под овим се подразумева: недовољна лична и имовинска сигурност, непостоjање гаранциjа од политичког ризика за уложени капитал, нестимулативна пореска политика, велике таксе и остали намети, монопилисано финансиjско трежиште због чега су цена капитала и банкарске услуге превисоки, непостоjање економских подстицаjа за инвестициона улагања, непостоjање подстицаjа за остварење добити, непостоjање транспарентних правила и подстицаjа за запослење радника, држање на снази застарелих и спутаваjућих закона, недисциплина у примени важећих законских прописа и селективна примена истих, негативан утицаj спољних политичких чиниоца на макроекономску политику и њена нетранспарентност,  бирократска неефикасност и неажурност, спутавање нормалног пословања од стране разних институциjа, политика нереалног курса националне валуте, превелика корупциjа у институциjама власти и сл. Значи, неповољан и нездрав економско-правни амбиjент jе други битан чиниоц коjи успорава значаjниjе инвестирање наших исељеника. То нас упућуjе на закључак да се постоjеће стање треба што пре мењати и стварати надградњу коjа ће бити у функциjи развоjа и општег напретка друштва.

О свеме наведеном, актуелни државни менаџмент не брине и не труди се да се стање побољша. Они не могу или не желе да сагледаjу коjе су последице макроекономске политике коjу воде и колико jе катастрофалан постоjећи економско-правни амбиjент кога су изградили. Не брину их ни неправде коjе су учињене нашим исељеницима, а jош мање осећаjу државничку одговорност да се исте исправе. Због своjе неспособности они нису у стању да оцене потенциjале наше диjаспоре нити знаjу да наjвећи девизни прилив управао долази од диjаспоре коjи ће у 2011. години износити преко 5,5 милиjарди долара.

Зато, jош jедном желимо потенцирати неопходност доношења измена и допуна Закона о диjаспори као и доношење сета прописа о подстицаjима за улагања у Србиjу. Надаље, проактивном политиком и адекватним одлукама требало би регулисати све социолошке, правне, политичке и економске аспекте за диjаспору. Да не би губили на времену, неопходно jе хитно израдити и усвоjити ,,мапу пута” о сарадњи са диjаспором и израдити таблицу подстицаjних мера за инвестициjе.

У наставку текста. поменућемо неке од предлога коjе би требало уградити у “мапу пута”.

1.Један од наjважниjих задатака Србиjе требао би бити израда Стратегиjе за диjаспору у циљу обjедињавања целокупног Српског корпуса, независно од места рођења и места живљења Срба, да би се концентрисали биолошки, интелектуални и економски потенциjали. Добром Стратегиjом створила би се кохезиjа коjа може бити jача од оне у омеђеним границама.

2. Изjедначити права Срба у расеjању са правима грђана коjи живе у Србиjи и извршити све обавезе према исељеницима.

3.Вратити или правично надокнадити одузету имовину. Ако за ово не постоjе реалне финансиjске могућности, онда се то може инвеститорима надокнадити путем компезациjе за порезе коjе би они требали плаћати по основу пословања у Србиjи.

4.Израдити таблицу подстицаjних мера за инвестирање наших исељеника, као и таблицу стимулациjа за довођење других инвеститора.

5.Свим Србима из расеjања, коjи желе инвестирати у Србиjу преко 50.000 евра и запослити више од 10 радника, додељивати без накнаде комунално опремљене локациjе на коjима би стицали право власништва тек после 10 година успешог рада.

6.Омогућити свим инвеститорима увоз опреме и технологиjа без плаћања царина и пореза.

7.Све инвеститоре ослободити плаћња пореза на добит у првих 5 година рада, као и након тога рока ако добит реинвестираjу у проширење материjалне основе своjих компаниjа у Србиjи путем коjих се ствара могућност за запослење нових радника.

8.Израдити таблицу награда за запослење радника из Србиjе, као нпр. до 10 радника……по раднику, од 10 до 20, од 20 до 50, од 50 до 100, од 100 до 200 и од 200 па нависе.

9.Израдити таблицу награда за довођеjе других инвеститора у Србиjу. Предлаже се нграда 3% од вредности завршене инвестициjе.

10.Омогућти приоритет нашм исељеницима у добиjању инвестиционих послова у Србиjи.

11.Омогућти нашим исељеницима партнерске односе за улагања у инфраструктурне и комунлне обjекте по принципу “jавно – приватног парнтнерства’’.

12.Свим угледним и имућим Србима у расеjању доделити титуле “Амбасадора добре воље” и доделити им  дипломатске пасоше.

13.Свим инвеститорима дати државне гаранциjе за политички ризик на уложени капитал.

14.Направити Српски Сабор о уjедињењу Матице и диjаспоре на коjи би требало позвати све угледниjе и имућниjе Србе из диjаспоре. На Сабору би требало донети декларациjу о jединству Матице и диjаспоре и усвоjити ,,Мапу пута” за имплементациjу одлука и свих поjединости по питању права и обавеза.

15.Стратегиjа о диjаспори треба да се заснива на равноправности Срба у Матици и расеjању, на jединству и чувању српских вредности, на стимулациjама за инвестициjе и друге доприносе Матици, на гаранциjама Матице за улагања наших исељеника и на синергиjи патриотоима и интереса.

Ово су само нека од питања коjе би требало размотрити, а потом их и унети у “Мапу пута”. Проjект о обjедињавању и стварању jединственог Српског корпуса треба третирати као траjан процес коjи изискуjе сталне анализе, оцене, усаглашавања и унапређења макроекономске политике и законских прописа. Овакав проjект би свака одговорна Влада   сврстала у стратешке проjекте Српског народа.

Циљ аутора овог текста jесте да се ово важно питање покрене са мртве тачке у циљу jачања Српског корпуса и државе Србиjе.

Извори података:

-Подаци Српске Православне Цркве,

-Књига Славка Веjновића “Срби у Диjаспори’’,

-Обjављени текстови разних аутора.

Извор: