arrow up

Подијелите вијест:

Српска баштина је за вјечност

Предсjедник Србиjе Томислав Николић
Предсjедник Србиjе Томислав Николић

Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе вечерас да jе Србиjа вjечна и да jе српска баштина за вjечност, истичући да Србиjи и српском народу нико не може да одузме хуманост.

Николић jе нагласио да ће Грачаница, Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и све што jе српско, заувиjек и остати српско.

„То jе реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом“, рекао jе Николић на међународноj научноj конференциjи „Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915“, одржаноj у Ваљеву поводом обиљежавања стогодишњице Ваљевске болнице.

Говорећи о Ваљевскоj болници као симболу страдања и хуманизма, Николић jе рекао да се Србиjа и данас брине о стотинама хиљада миграната избjеглих од рата и глади и поручио да доброта не трпи ограде и жице, преносе београдски медиjи.

На конференциjи су говорили и предсjедник Српске академиjе наука и умjетности Владимир Костић и директор Архива Србиjе Мирослав Перишић, а присуствовали су и Његова светост патриjарх српски Иринеj, представници броjних амбасада, међу коjима САД, Марока, Француске и Канаде.

Приjе међународне конференциjе отворена jе изложба „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914-1915“ у Историjском архиву Ваљева.

Николић ће присуствовати представи „Ваљевска болница“ у Центру за културу Ваљева. Према историjским подацима, у Србиjи под аустроугарском агресиjом, jедно од попришта наjвећих страдања било jе и Ваљево – град болница, од jесени до прољећа 1914/1915. године.

Тада су хиљаде људи, цивилног становништва, рањеника и болесника, љекара и болничара, изгубили живот у трагичним догађањима током борбе са неприjатељем и епидемиjом пjегавог тифуса.

Извор: srna

Везане виjести:

Николић: Истраjни у борби за просперитетну Србиjу и мир

Николић: Папа нигдjе не жури када jе риjеч о проглашењу кардинала за свеца

НИКОЛИЋ: СРБИЈА НЕ БРАНИ ПРИНЦИПА, ВЕЋ ОН БРАНИ СРБИЈУ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​