Код цркве Свете Огњене Мариjе у Подравању, код Сребренице данас jе служен парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежило jе данас 22 године од погибиjе мjештана овог села.
Делегациjе општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе и Срба из општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима.
Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић рекао jе да jе приjе 22 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали због тог злочина.
„Жалосно jе да за злочин над Србима у Подравању, као и за броjне друге злочине почињене над српским цивилима у Сребреници и околини нико од Бошњака ниjе одговарао, док су за страдање бошњачких воjника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора, што показуjе да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно, оптужуjући само Србе“, истакао jе Миловановић.
Он jе истакао да погинули нису заборављени и да се неће одустати од борбе за правду и истину, као и да починиоци злочина над Србима мораjу одговарати.
На данашњи дан приjе 22 године jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у артиљериjско-пjешадиjски напад.
Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба jе траjала циjели дан. Убиjена су 32 мjештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима неки су се пробили и успjели живи да изађу из окружења.
Драгутин Шарац /84/ са jош троjицом мjештана преживио jе сакривен три дана у jедноj шикари у селу и под окриљем ноћи успjели су се извући према Милићима, захваљуjући познавању терена.
„Опколили су село и напали са свих страна, пресjекавши пут према Милићима коjи нам jе био jедина одступница. Гледали смо како пљачкаjу и пале нашу имовину и одгоне стоку. Било jе и жена и дjеце и стараца коjи су пљачкали и одгонили стоку. Ноћу нисмо чули покрете и одлучили смо да ноћу кренемо и тако смо се успjели извући“, прича Драгутин.
Он каже да су му тог дана настрадали брат Милан и синовац Душан, а да му jе други брат Веселин био заробљен и након страшних тортура и мучења у сребреничком логору, гдjе су му чак сjекли диjелове гениталиjа, размиjењен jе, али jе од посљедица мучења умро.
„Причао ми jе да га jе лично тукао Насер Орић, jер га jе познавао с обзиром да му jе ишао са сином у школу“, каже Драгутин.
Према његовоj тврдњи, у нападу су учествовали комшиjе муслимани из сусjедних села коjи су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа да их кољу.
Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, каже да су му на данашњи дан приjе 22 године убиjени маjка Ружа коjа jе имала 65 година и стриц Михаjло коjи jе касниjе нађен без главе.
„Заклан ми jе и стриц Драго Митровић коjи jе преживио усташко клање у Другом свjетском рату и живио без моћи говора са траумама до грађанског рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних коjи су га клали 1941. године. То jе jединствен случаj да jедан човjек доживи два клања у два рата за 67 година живота“, прича професор Митровић.
Он истиче да су неки Срби били близу скривени и чули да му jе кољач рекао „преживио си ћетерес прву, а сада сигурно нећеш“ и одсjекао му главу, што значи да га jе лично познавао.
Милоjка Бибић jе тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и маjке Дикосаве.
„Муслимански воjници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `алаху егбер` упали у село и убиjали све што су стигли. Убиjали су све редом – жене, дjецу, старце као да су знали да никада неће одговарати, али постоjи и Божиjа казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати“, каже Милоjка.
Она истиче да jе сраман однос међународног и правосуђа БиХ коjи суде само Србима, а за њену породицу коjа jе убиjена у свом селу jер су били Срби, нико не одговара.
„Нема ништа од државе у коjоj jе овакво правосуђе и у коjоj судиjе и тужиоци по различитим аршинима диjеле правду и опструишу истраге, подизање оптужница и суђење починилаца злочина над Србима“, сматра Милоjка.
Више од половине убиjених у Подравању били су цивили, међу коjима jе седам жена.
Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни обjекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно jе опљачкана сва српска имовина.
Од 120 запаљених кућа у Подравању, 80 jош ниjе обновљено. Село jош нема воду, а неколико старачких домаћинстава, коjа су била принуђена да се врате на своjа имања, jош живе у неусловним просторима и подрумима порушених кућа, jер нису добили донациjе за обнову.
Везане виjести:
ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРПСКИМ ЦИВИЛИМА
Седамдесет година од злочина у Залазjу код Сребренице
Злочин у мjесту Жутица код Милића 21. маjа 1992.
ИМА ЛИ ОПТУЖНИЦА ЗА УБИЈАЊЕ СРБА?