Парастосом, прислуживањем свиjећа и полагањем виjанаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су 22 године од страдања 126 бораца Воjске Републике Српске, коjе су 6. новембра 1992. године на овом мjесту убили припадници такозване Армиjе БиХ.
Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом са свештенством служио jе парастос, коjем су присуствовале породице погинулих бораца, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић, предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, представници општина и борачких организациjа из Зворника, Шековића, Братунца и Власенице, као и ученици зворничких средњошколских установа.
Епископ Хризостом jе, након парастоса, рекао да су невине жртве на Глођанском брду велики мученици и страдалници коjи су дали животе за идеале људскости, доброте и поштења, бранећи своjе од оних коjи су вjековима на овим просторима убиjали, распињали и уништавали све што ниjе њихово.
„Са овога, за нас светог мjеста, позивамо Тужилаштво и Суд БиХ, коjи ни до данас нису процесуирали злочинце и нељуде коjи су убили 126 пропадника Воjске Републике Српске, као и jедног дjечака од 11 година, да не ћуте пред оваквим злочином“, рекао jе владика Хризостом.
Владика Хризостом нагласио jе да се суди неким периферним људима коjи су можда ни криви ни дужни, а да се заобилазе истински злочинци.
Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да ово стратиште, као и друга мjеста у Српскоj, наjбоље говоре о карактеру сукоба, истакавши да jе на овим просторима вођен вjерски и грађански рат, а не некаква агресиjа, како то неки у БиХ желе да представе.
Напоменувши да га за ово мjесто и оваj догађаj вежу и личне успомене, генерал Савчић jе рекао да jе два дана послиjе масакра дошао са jединицом на зворнике просторе – Каменицу и Снагово, по наређењу команданта Главног штаба Воjске Републике Српске, jер jе приjетила опасност да и град Зворник буде угрожен.
„Говорим то зати што jе прича о БиХ представљена тако да су Срби увиjек били нападачи.Међутим, чињеница jе да смо се практично двиjе године бранили на овим просторима од муслиманских напада“, рекао jе Савчић и додао да су тек, када су ти муслимански напади постали неподношљиви и превршили сваку мjеру, предузете акциjе да се оваj простор ослободи и заштити српски народ.
Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истакао jе да се оваквим окупљањем изражава дубоко поштовање према jунацима одбрамбено-отаџбинског рата и цивилним жртвама, коjе су мучки убиле паравоjне муслиманске jединице.
„Нама коjи смо живи остаjе завjет и људски и Божиjи да памтимо, да се сjећамо и да инсистирамо на процесуирању свих злочина, па и овога на Глођанском брду“, рекао jе Митровић.
Он jе истакао да заjедничке институциjе, коjе би требало да брину на исти начин, без пристрасности по било ком основу, управо чине супротно.
„И Тужилаштво и Суд и Институт за нестала лица БиХ искључиво раде у интересу бошњачке стране“, нагласио jе Митровић и додао да због тога ниjедан крупни злочин над српским жртвама практично ниjе процесуиран, иако jе Стратегиjа о процесуирању ратних злочина усвоjена у парламенту БиХ 2008. године.
Према његовим риjечима, представници Републике Српске, без обзира на коjоj се позициjи налазе, мораће активниjе на томе да раде и да траже од институциjа власти да се започети структурални диjалог о реформи правосуђа преформулише.
Виjенце и цвиjеће на мjесто страдања положиле су породице погинулих бораца, представници Борачке организациjе Републике Српске и општинских борачких организациjа Звроника, Шековића, Власенице и Братунца, Републичке организациjе заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и други.
Поубиjани и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Воjске Републике Српске.
На Глођанском брду, на мjесту страдања, три пута jе постављана Спомен-плоча са натписом: „Овдjе jе убиjено 126 бораца Воjске Републике Српске“, али су jе, након постављања, сваки пут непозната лица разбиjала.
Извор: СРНА
Везане виjести:
Милош Милоjевић: Приказ књиге „Српске жртве Сребренице“ Драгана Марковића