Миливоjе Иванишевић
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић упутио jе „Молбу за опроштаj“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсjедник Владе Србиjе, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“.
Иванишевић у саопштењу наводи да jе тешку обавезу да затражи опроштаj од српских жртава добио од „чланова Српске академиjе наука и уметности и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србиjе и Републике Српске те више београдских породица“.
„Ово jе наjвише што ми коjи тражимо опроштаj сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да jе обавезу да упути молбу за опроштаj добио и од многоброjних колега и приjатеља.
Такође, наводи се у саопштењу, то траже и протjерани Срба из БиХ, са Космета и Хрватске, настањени у Београду и Новом Саду, српски ратници против Нато агресиjе, професори виших школа и факултета, пензионери, студенти, ученици и људи са коjима Иванишевић скоро свакодневно сарађуjе.
Иванишевић наводи да од Александра Димитриjевића, коjи jе у вриjеме кад су га убили имао jедва шест година, и његовог три године стариjег брата Радисава, убиjених 16. jануара 1993. године у Скеланима, тражи опроштаj „што ће председник Владе Републике Србиjе бити принуђен да, не даj Боже, дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“.
„Молимо за опроштаj Матеjу (Стевана) Јашинског, самопрегорног просветног радника из Новог Сада, коjи jе пре неколико децениjа дошао у село Загоне да учи српску и муслиманску децу и ниjе хтео кад се заратило да се врати у Нови Сад и напусти село у коме се сродио са децом и њиховим родитељима“, навео jе Иванишевић.
Он jе истакао да су Јашинског убили 5. jуна 1992. године његови бивши ученици муслимани.
„С њим су убиjени и многи бивши ученици српске националности, њихови родитељи, па и старци рођени 1912. године из породица Милошевић, Танасиjевић, Гвозденовић, Димитрић, Маловић и Пауновић. Опроштаj тражимо зато што ће и вашим убицама да одаjу почаст“, наводи Иванишевић.
Он молио за опроштаj и „Драгомира (Ненада) Живковића (1971. годиште) редовног студента друге године шумарства у Београду, свог, како jе навео, „омиљеног блиског рођака коjи се вратио у своj Братунац да му родитељи, бака и млађи брат не буду сами, а убили су га из засjеде муслимани у селу Биљача на Петровдан 1992“.
Иванишевић моли за опроштаj и наjстариjег учитеља Васу Порачу, рођеног 1912. из Крњића, „кога су ножем исекли његови бивши ђаци муслимани 5. jула 1992. године са jош тринаест мештана српске нациjе из овог села“.
„Молимо за опроштаj полуслепог и болешљивог старину Радоjка Милошевића из села Гниона кога су на Крсну славу, Ђурђев-дан 1992, славском свећом, са jединим гостом Лазаром Симићем из суседног села Студенац, спалили. Тежак терет на своjа плећа прима човек коjи долази да се поклони онима коjи тебе и Лазара спалише живе“, навео jе Иванишевић.
Он оцjењуjе да су грешни и они коjи ово пишу зато што jош нису у могућности да траже опроштаj „од сваког убиjеног нашег сународника поjединачно и да коначно, и на достоjанствен начин, сачувамо од заборава имена српских жртава. Српске државе за то ових година немаjу новца“.
„Да ли jе ових децениjа дошло зло време кад се интереси српске државе не подудараjу са интересима српске нациjе. Ја ћу, са своjим наjближим тог дана отићи у прву цркву и упалити свећу за покоj душе и мир жртава чиjе породице су овим гестом дубоко повређене“, наводи Иванишевић.
Он закључуjе да су „приjе десет година у Братунцу и Сребреници маjке српских жртава проклеле председника Србиjе кад jе дошао у Поточаре да се поклони убицама њихове дjеце“.
Везане виjести:
обjављена књига „поља несреће“ миливоjа иванишевића
МАНИПУЛАЦИЈЕ БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ МУСЛИМАНА У КРАВИЦИ
ЈОШ НЕМА КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИН НАД СРБИМА – Jadovno 1941.
Све су жртве jеднаке, само су неке jеднакиjе – Jadovno 1941.