arrow up

Подијелите вијест:

СРЕБРЕНИЦА – ПОЛИТИЧКИ ИНСТРУМЕНТ

srebrenica-projekt.jpg

БЕОГРАД, 6. АПРИЛА (СРНА) – Сребреница игра улогу политичког инструмента и механизма коjим се циjела српска историjа компромитуjе – оциjенили су учесници округлог стола о проблему Сребренице, коjи jе у свjетлу студиjе “Масакр у Сребеници” Едварда Хермана организовала холандска невладина организациjа “Историjски проjекат Сребреница”.

“Питање Сребренице jе питање политичке идеологизациjе и инструментализациjе, Сребреница jе механизам коjим се читава српска историjа компромитуjе”, рекао jе професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар.

Он jе на округлом столу коjи jе синоћ одржан у Руском дому у Београду додао да из улоге Сребренице као политичког инструмента проистичу и данашња неоснована оспоравања Републике Српске, а цjелокупна историjа Срба подводи под насиље.

Политички аналитичар Александар Павић рекао jе да jе Сребреница примjер да данас више нема бруталног гашења истине, већ се она jедноставно игнорише.

Говорећи о страним изворима, коjи су се Сребреницом бавили изван званичне истине, Павић jе подсjетио да jе писац предговора књиге “Масакр у Сребреници” Филип Корн изнио податак да броj жртава ниjе 8.000, већ између седам и осам стотина.

Њемачки новинар Мануел Оксенраjтер истакао jе да су догађања у Сребреници повод за садашњу западну политику. “Оно што се догодило у Сребреници данас треба да послужи као подлога за западне активноси у Сириjи и Либиjи. Сребреница jе повод за западну политику”, рекао jе Оксенраjтер, коjи jе уредник независног политичког часописа “Цуерст”.

Он jе истакао да се у Њемачкоj може очекивати да истина о Сребреници буде обjављена у неком независном часопису, али да jе то немогуће у медиjима коjе контролише држава.

Универзитетски професор из Пенсилваниjе и аутор студиjе “Масакр у Сребреници” Едвард Херман у обраћању посредством видео линка рекао jе да jе недавно Међународна комисиjа за нестале особе изашла са тврдњом да jе открила више од 6.500 тиjела коjе показуjу ДНК везу са популациjом Сребренице.

“Међутим, на суђењима ти докази нису били стављени на располагање одбрани, а ДНК докази не могу да разликуjу смрт коjа jе настала током борбеног деjства од смрти проузроковане стриjељањем, нити могу да утврде вриjеме и мjесто смрти”, рекао jе Херман.

Адвокат у тиму одбране генерала Ратка Младића, Миодраг Стоjановић рекао jе да се долази до нових података коjи еволуираjу сазнања коjа jе имала пресуда у предмету “Крстић” пред Међународним кривичним судом за бившу Југославиjу.

“Материjални докази коjе смо добили од УН и докуменат коjе смо прибавили од Армиjе БиХ бацаjу ново, другачиjе свjетло на броj жртава од оног како се то званично презентуjе”, рекао jе Стоjановић.

Љубиша Симић, аутор изложбе слика о страдању “српске Сребренице”, коjа jе отворена синоћ у Руском дому, рекао jе да сада не постоjи интерес да се говори о Србима у том краjу.

“Српска села се не помињу у сребреничкоj општини, она су запуштена. Не говори се о Србима у том краjу, jер ако их игноришете, кривица ће бити само њихова”, рекао jе Симић и нагласио да сребреничком краjу постоjи континуитет уништавања српског народа о чему свjедоче не само запуштена села, већ и страдала српска гробља.

У оквиру округлог стола у Руском дому синоћ jе, први пут jавно у Србиjи, приказан норвешки документарни филм “Сребреница: издани град”

 

 

Извор: срна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​