Сребреница: 75 година од усташког покоља

У Сребреници се данас обиљежава 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје.

Предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овој општини Бранислав Васиљевић рекао је да ће код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима.

Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да су у овој костурници дијелови скелета спских цивилних жртава-дјеце, жена и стараца, које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао.

„Ту су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила, који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они нису никога угрожавали нити пружали некакав отпор, а партизанска обиљежја која су била на овој спомен-костурници су приказивала њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није тачно“, истакао је Млађеновић за Срну.

Он каже да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених, као припадника покрета некаквог отпора, што је представљало опасност за усташку државу и да су их зато побили, што је обична измошљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина.

„У костурници су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности“, истакао је Млађеновић.

Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943.године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан великог православног празника Тројице.

Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да је у Сребреници постао обичај да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник, односно другог и трећег дана Тројчиндана, који је ове године 19 дана раније у односу на датум када је злочин почињен.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 200 српских цивила са којима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.

Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице у овом мјесту одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српском селу Залазје, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.

Њихови лешеви су сахрањени у спомен-костурницу у том селу поред које се налази још једна спомен-костурница погинулим Србима из Залазја и околине које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата побили у посљедњем отаџбинском рату.

Усташе су за та два кобна тројчинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату, нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбличну казну, након чега је ослобођен.

Извор: СРНА

Везане вијести:

У спомен-костурници нису кости имагинарних антифашиста него српских цивила

Усташе за један дан убиле више од 200 српских цивила