arrow up

Подијелите вијест:

Србима није случајно дато готово пола БиХ

Срна

Српски академик Милорад Екмечић сматра да Република Српска има далеку будућност, те да ниjе случаjно што jе Србима дато готово 50 одсто териториjе БиХ.

Екмечић jе, поводом 20 година постоjања Републике Српске, оциjенио да jе Деjтонски споразум био разграничење на Балкану између Срба и Хрвата, на првом мjесту, а да jе нађено подручjе и за босанске муслимане.

“Требало би прихватити чињеницу да jе то тако, да око 50 одсто териториjе БиХ ниjе дато случаjно српском народу у БиХ Деjтонским споразумом. Дато му jе оно што су изгубили у Хрватскоj”, рекао jе Екмечић за Срну.

Према његовим риjечима, велике свjетске силе, а на првом мjесту САД, сносе историjску одговорност да су “разбиле осињак коjи jе на Балкану увиjек био гниjездо из кога су се рађале велики свjетски бродоломи”.

“Ми видимо да оно што се данас дешава у свету у поjединим земљама представља понављање модела коjи се правио у Београду обарањем режима и што се покушава да уради и у Републици Српскоj. Али, jедно jе шта неко снуjе, а друго како Господ одлучуjе”, навео jе Екмечић, коjи jе и историчар.

Екмечић jе подсjетио да jе више пута писао о кориjенима Републике Српске и истакао да jе био посљедњи коjи jе ужасно жалио што се напушта хиљадугодишња теза – да jе БиХ српска земља.

“Ниjе реч само о томе да су православни Срби организовали ентитет као своjе државно биће у БиХ, него да jе цело становништво те области било српско временом, али наjвише вољом великих сила коjе не знаjу меру у разарању оног што jе историjа стварала. Српски народ у БиХ данас сачињава оно што припада Српскоj православноj цркви”, рекао jе Екмечић.

Он jе навео да у том погледу Деjтонски споразум представља рjешење и да се не смиjе сумњати у његову траjност, jер наjмање што jе потребно на Балкану овог тренутка jесу импровизациjе, коjе се врше са свих страна, али коjе, као и све импровизациjе, “почињу одозго, од рушења оног што jе круна одређених ствари”.

Говорећи о повратку Турске на Балкан, Екмечић jе рекао да jе “jедно шта Турска хоће, а друго шта може”.

“Турска jе, ипак, jедно сакато друштво. Сваки трећи Турчин не говори турским jезиком. Имаjу националну мањину коjу нема ниjедна земља у Европи у свету. А пут у будућност се не ствара лепим речима”, рекао jе Екмечић.

Оцjењуjући да се “Турска, заиста, враћа на Балкан”, Екмечић jе навео да српска политика “прави грешку што сматра да jе српскоj националноj политици данашња турска дневна политика стратешки партнер”.

Екмечић jе поводом 9. jануара, Дана Републике Српске и 20 година њеног постоjања честитао рођендан Српскоj са увjерењем да ће потраjати и бранити се.

С обзиром да идуће године и Новинска агенциjа Републике Српске – Срна, такође, слави 20 година постоjања, Екмечић jе рекао да jе значаj медиjа многострук и да jе Срна jедан од риjетких медиjа коjи се држи старих правила и моралних норми како треба да се извjештава, а не да се узима нова формула да: “ако нема виести о догађаjу, онда се ништа ниjе десило и нема ни догађаjа”.

“Честитам да сте се држали старог доброг поштења”, поручио jе Екмечић.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​