Србија се поноси својом историјском баштином

Данка Коjадиновић
Чињенице, статистике, фасцикле становништва указуjу на геноцид и етноцид извршен над српским народом у КСКС и КСКСИ веку у Европи.

Мултипликациjом и медиjским спиновањем разних локалних страдања других народа на Балкану, покушава се потискивање у заборав српских хероjских борби и нечувених страдања Срба током Првог светског рата, НДХ, антифашистичке борбе, градjанских ратова на Балкану.

Поводом прославе Дана државности Републике Србиjе-15.фебруара 2008.године, Министарство рада и социjалне политике Владе Републике Србиjе / Сектор за борачко-инвалидску заштиту / поставило jе веб-презентациjу на адреси www.bastinaratnika.rs

Јавност jе поздравила оваj гест Министарства И прокламовани циљ да се негуjу „очување достоjанственог сећања на жртве И учеснике оружаних сукоба у прошлости, као и заштита воjних мемориjала и страдања.“

Годину дана касниjе, 10.фебруара 2009. године, Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада И социjалне политике Владе Републике Србиjе похвалио се да jе интернет презентациjа www.bastinaratnika.rs постала „референтан стручни саjт на просторима jугоисточне Европе“. Министарство jе, у вести обjављеноj на саjту Владе, истакло специфичност: да само неколицина држава располаже званичним интернет презентациjама посвећеним тим областима (САД, В.Британиjа, Француска, Аустриjа, Немачка, Румуниjа, Холандиjа и Бугарска).

И ова вест Министарства обрадовала jе jавност, jер jе након више децениjа, на jедном месту, могла да добиjе кратак преглед значаjних историjских личности, да се упозна са календаром светковина, проjектима, медjународном сарадњом, информациjама о 210 воjних мемориjала и места страдања у Србиjи и иностранству. Исто тако, да на неки начин парира државама, коjе на наjвишем државном нивоу, одаjу почаст своjим страдалим борцима и градjанима: В.Британиjа, Канада, САД, Француска …

Посебно дирљиве странице „Баштине ратника“ биле су исповести с Каjмакчалана, поруке Арчибалда Раjса, сториjе о стратиштима у Мачви, Туленсдорфу, Араду, Незидеру, Јасеновцу, Сиску, Јадовну ….
Наравно, саjт jе боловао од почетничких болести: недостатка фотографиjа, информациjа, методолошких, али и идеолошких недоследности, што jе могло да се исправи током времена.

Паралелно са неколико угледних дипломата и новинара из Србиjе и диjаспоре, и сама сам г.Ристићу, уреднику саjта, указивала на делове саjта Јована Баjфорд / донациjа Тхе Бристисх Ацадеми / о немачком логору Саjмисте / НДХ /, коjи би морао, ради стручне верификациjе, да се доврши / празна поглавља / те допуни релевантним чињеницама.

Г.Ристиц, уз коректну комуникациjу, ниjе прихватио наше сугестиjе.

Већ неколико месеци, на жалост, саjт Баштина ратника ниjе доступан, што изазива неприjатну стрепњу почетком 2012. године.

У телефонском разговору, службеница у Сектору за борачка питања, обавестила ме jе да jе саjт оборен и да не могу да га оспособе. Сви остали саjтови Министарства / родна равноправност, смештаj у дом, накнаде … / нормално функционишу.

Не прихватаjуци такво тумачење, љубазно сам се обратила ресорном министру, г.Расиму Љаjићу. Једини прави одговор може да буде само постављање jош садржаjниjег саjта „Баштина ратника“.

То jе наjмање што мозе да се учини за наше претке, коjи су, бранећи Србиjу, остали на вечноj стражи Цера, Каjмакчалана, Солуна, Крфа … То дугуjемо стотинама хиљада Срба, Јевреjа, Рома, покланих у Јасеновцу, Сиску, Загребу, Сараjеву, Кравицама, Јадовну, Дракулићу, Пребиловцима, Јастребарском, Метаjни, Араду, Незидеру, Јарку, Новом Саду …

Чињенице, статистике, попис становништва, фасцикле, jасно указуjу на последице геноцида и етноцида над Србима на Балкану у КСКС и КСКСИ веку.
Да се не заборави, почнимо од саjта „Баштина ратника ‘.

Данка Коjадиновић

П.с. Господин Деjан Ристић именован jе за в.д. управника Народне бибиотеке Србиjе.