Србија разговара: Положај Срба у суседству

Чедомир Антић: Наша држава се понаша као да је пала с Марса на Балкан.

Александар Чотрић: Срби не добијају ништа од статуса конститутивног народа

Влада Србије је две године амбициозно припремала Стратегију о Србима у дијаспори и региону, али је тај документ издржао пробу времена свега два месеца. Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, познатија као Стратегија о дијаспори, усвојена јануара ове године, почетком марта ипак је претрпела промене. После бурних реакција из Хрватске и Црне Горе, избачен је део документа који се односи на захтев Београда да српском народу у овим државама буде признат конститутивни статус.

Осим буре у региону, жучне полемике уследиле су и на домаћем терену. Један од најгласнијих критичара редиговања Стратегије је историчар Чедомир Антић, председник Напредног клуба, који је и аутор спорног дела документа, док Александар Чотрић, заменик председника скупштинског Одбора за односе са Србима изван Србије и потпредседник СПО, има много више разумевања за овај потез Владе.

Политика: Како је могло да се догоди да Влада усвоји Стратегију, а да је на телефонској седници убрзо измени?

Чотрић: Сматрам да се не ради о неозбиљности Владе, него о томе да ништа није једном заувек дато. Један од основних циљева ове стратегије је да се помогне успостављању добрих односа са земљама у региону и зато је добро што је измењен тај минимални део Стратегије који је говорио о томе да би Срби у Црној Гори и Хрватској требало да добију статус конститутивног народа.

Политика: Дакле, није реч о притиску споља?

Чотрић: Сматрам да Србија треба да испуни неколико основних циљева, а то је и допринос интеграцијама Србије у ЕУ, као и очување идентитета српског народа који живи изван граница Србије.

Политика: Ипак, од званичног Загреба и Подгорице стигли су оштри протести због дела Стратегије који се односи на конститутивност. Господине Антићу, за разлику од господина Чотрића, тврдите да је измена Стратегије „још једна у низу срамота и доказа слабости Србије”.

Антић: Наравно. Стратегија пре свега треба да се односи на српски народ, а не на односе са суседима, ЕУ или великим силама. Овде је, наводно, спорно питање конститутивности Срба у Хрватској и у Црној Гори. Подсећам да је Парламентарна скупштина Савета Европе још 2006. усвојила препоруку у којој се тражи да Срби буду враћени као конститутивни народ у Устав Хрватске и Загреб се томе није противио. Када је реч о Црној Гори, трећина становништва се изјаснило као Срби, а две трећине говори српским језиком. Наш председник је рекао да је то ствар грађана Црне Горе који су српске националности. Када је реч о статусу црногорске цркве у Црној Гори, онда то није ствар грађана Србије. А Бакир Изетбеговић налази за сходно да интервенише када је реч о правима Бошњака у области Новог Пазара. Нико не сматра да је то нелегитимно…

Политика: Ви, дакле, тврдите да део који је избачен из Стратегије није био у супротности са европским интеграцијама?

Антић: Никако. Нити је у супротности са интересима наших суседа. Проблем је што је само једној држави оспорен суверенитет на њеној територији. Нико нема право да оспори српском народу да оствари културно и национално уједињење.

Политика: Влада то ипак доживљава као проблем.

Чотрић: Ми смо од представника српског народа у Хрватској чули да нису заинтересовани за статус конститутивног народа и да имају прече проблеме. У Хрватској је важније да се инсистира на поштовању уставног закона о правима националних мањина, да се спроведу сви споразуми, укључујући и Ердутски, да се врате одузета имовина и станарска права…Подсећам да је Црна Гора дефинисана као држава грађана, па је инсистирање да буде дефинисана као држава српског народа и осталих грађана неизводљиво.

Антић: Од 650.000 Срба и Југословена који су живели у Хрватској, 400.000 њих прогнано је у Србију, а само 2007. двоструко више Срба се иселило из Хрватске него што се у њу вратило! Када је реч о Црној Гори, у државној администрацији Срби чине свега четири одсто запослених, а у државној безбедности – испод једног процента. Не тражимо ми да Срби постану једини конститутивни народ. Нека и остали буду конститутивни.

Политика: Шта се конкретно добија од статуса конститутивног народа?

Антић: Одређена колективна права, као и постојање горњег дома парламента који штити права тих народа. Усвојеним Статутом Војводине, против кога су многи дигли глас јер није усвојен на демократски начин, предвиђено је да покрајинска скупштина има горњи дом. Према томе, то није проблем у Србији, али је проблем када у другим државама то поставите као питање.

Чотрић: Статус конститутивности не помаже много у решавању проблема једног колективитета. Последња прилика која је пропуштена да Срби на адекватан начин реше свој статус у Хрватској је био план З4. Подсетићу да су тобожње патриоте биле против, а да је једино Вук Драшковић имао храброст да каже да тај план треба прихватити. Чињеница је да данас српски народ у оба ентитета БиХ има конститутивност, а у Стратегији се истиче да положај Срба у Федерацији БиХ није задовољавајући и да је бољи статус Хрвата и Бошњака у РС. Шта су суштински добили статусом конститутивности? Мислим да нам је потребна стратегија и за народ у Србији. Сваке године Србија има готово 50.000 становника мање, а мислим да ће попис показати да је Србија од 2001. изгубила око пола милиона становника, а да је 1.200 насеља нестало или је пред гашењем.

Антић: Када је реч о трошковима, подсећам да је прошле године уложено 47 милиона динара, нешто мање од пола милиона евра, само у агенцију или канцеларију за регионализацију! С друге стране, у српски народ у иностранству до сада је улагано око пола милиона евра годишње. А прошле године, зато што је криза, то је смањено на око 300.000! А само за област Прешева и Бујановца давали смо 60 милиона евра, а од када је почела криза 43 милиона евра годишње. Чињеница је да наша култура почива на идеји о јединству српског народа. Ако ми дозволимо да неко преводи Његоша на црногорски, или да избаци Његоша из српске литературе, ако дозволимо да неко књижевнике који говоре српским језиком и тврде да су Срби класификује међу црногорске, тиме ломимо темеље наше државне куће.

Политика: С обзиром да је Напредни клуб аутор Стратегије у делу о конститутивности, како онда тумачите критике које су дошле из Хрватске и Црне Горе да је реч о агресивној политици и о новом Начертанију?

Антић: Људи морају прво да прочитају Начертаније, које највероватније и није писао Илија Гарашанин, већ Франтишех Зах, а Гарашанин га је само редиговао. Мени је као историчару, наравно, драго да будем аутор неког начертанија. Није то агресивна политика јер се захтева само нешто што је раније већ постојало и што је у некој другој ситуацији прихватљиво.

Чотрић: А како бисте реаговали да Црна Гора и Хрватска поставе исте захтеве?

Антић: Врло смирено. Рекао бих: кад Србија не буде имала етничку већину, онда ћемо да разговарамо о томе. Друго, кад Србија буде имала те проблеме које је имала Хрватска у прошлости, опет ћемо да разговарамо о томе. Подсећам да је Иво Јосиповић, док је био председнички кандидат, јасно рекао да хрватска мањина у Србији има мања права него српска у Хрватској.

Чотрић: Не сме ова материја да иде у другом правцу од онога за шта се залаже председник Тадић…

Антић: А за шта се он залаже, молим вас?

Чотрић: Ако он покушава с председником Јосиповићем да изгради нове односе поверења у региону, ова стратегија не сме да иде контра тих интенција…

Антић: А, та стратегија поверења, на шта се своди? На Пурду, на шкумбре које једу тамо кад иду у Опатију…

Чотрић: Ако и сада, приликом посете Црној Гори, председник Тадић потврди да ми не тражимо статус конститутивности, онда то не може да остане у документу Владе.

Политика: Господине Чотрићу, да ли се слажете с господином Антићем да је Србија у претходној деценији омогућила веома широка права својим националним мањинама, али таква политика није била узор нашим суседима у односу на Србе?

Чотрић: Слажем се. Мислим да је статус националних мањина у нашој земљи решен на задовољавајући начин, што оне и саме истичу. С друге стране, јасно је да је статус српског народа неуређен и незадовољавајући, да има још много дискриминације, пре свега у земљама где се ратовало. Мислим да је статус Срба у Албанији данас пример најгорег положаја једне мањине у Европи. Тамо им чак није дозвољено ни да се слободно изјашњавају у погледу националне, верске и језичке припадности, већ постоје само рубрике „Албанци” и „остали”.

Антић: Најгоре што је произашло из ове афере са одбацивањем Стратегије јесте слика која је остављена о Републици Србији. Не знам да ли је Влада читала Стратегију или није, али ми је чудно да неко у лету промени два пута мишљење, па се зато надам да нису читали. Јер, у политици таква врста мењања мишљења није примерена. Ми већ имамо низ понижења, са „жутом кућом“, с Пурдом, с Дивјаком. И ово је једно од њих. Наша држава се понаша као да пала с Марса на Балкан.

Чотрић: Србија је раније могла да остварује националне и државне интересе зато што је имала моћне савезнике и била респектована у међународним круговима, што није случај од почетка 90-их година. Сматрам да је добро што је Стратегија усвојена, на њој се радило више од две године и о њој су могли да се изјасне представници дијаспоре и региона, као и тридесетак невладиних организација које су учествовале у писању.

Политика: Зар Србија нема и данас најмоћније савезнике, ако се зна да је у Партнерству за мир и да је далеко одмакла у евроинтеграцијама?

Чотрић: Ми настојимо да те односе поправимо и они су из године у годину све бољи. Али, тек када постанемо пуноправни члан ЕУ, а моја странка се залаже да постанемо и члан НАТО, можемо да говоримо да имамо савезнике. Све земље које теже у ЕУ морају да воде заједничку политику и да се одрекну дела свог партикуларног интереса.

Антић: Савезници су добри, али треба да се ослањамо на своје скромне снаге. Ми смо сада дошли у период када нам ништа није битно, наши политичари већином верују да ће ЕУ бити нова Југославија. Како Југославија решава проблеме видели смо. Могуће је да и из ЕУ изађемо такви, још гори него што смо данас. Наше је право да остваримо националну интеграцију а да не срушимо околне државе. Најважније је да будемо савезници сами себи.

Александар Апостоловски, Бојан Билбија

Извор: СРПСКА МРЕЖА