Србија плаћа Хрвату милион динара за убијене родитеље!

Суд одредио да се исплати одштета Стјепану Оскомићу због злочина у Кукујевцима 1993. Страдали јер су били богати, а убице тражиле новац – кажу комшије, који потврђују да су Никола и Агица Оскомић били вредни и поштени људи

ПРВИ основни суд у Београду прихватио је тужбу Хрвата Стјепана Оскомића из Загреба и наложио држави Србији да му исплати милион динара одштете због „етнички мотивисаног“ убиства његових родитеља Агице и Николе Оскомић у јулу 1993. године у Кукујевцима код Шида.

Репортери „Новости“ јуче су посетили ово село надомак границе са Хрватском. Поједини мештани добро се сећају ове породице, за коју кажу да је била међу богатијима у селу. Многи сматрају да је управо новац био и разлог што су баш они од свих кукујевачких Хрвата убијени. Убеђени су, кажу, да су људи који су им пре 22 године упали у кућу у ствари – обични разбојници.

Породично имање у Кукујевцима син јединац Стјепан одавно је продао, а кућа у којој су Оскомићи мучени и на крају убијени у последњих 20 година променила је три власника. Од пре неколико дана поново је на продају. У њој сад живи Небојша Маљковић, док су му родитељи у Шиду. Кућа и помоћни објекти су реновирани, фасада делује сређена, а два локала у којима су Маљковићи држали продавнице су затворена, посао угашен.

– Чувам кућу док је не продамо. За то страдање Оскомића сам чуо, али их нисам познавао. Ми смо после њих трећи власници – каже нам Маљковић, који није био претерано расположен за дужи разговор и након неколико штурих реченица брзо је замакао иза капије.

На широком сремском шору срећемо Душана Ласковића, који се у Кукујевце доселио 1992. године из Доњег Михољца код Осијека. Чим је почео рат, на време је мењао кућу са једним овдашњим Хрватом.

ЖАЛБА ПРАВОБРАНИЛАШТВА У име Стјепана Оскомића, тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете 2006. године, поднео је Фонд за хуманитарно право. После девет година парнице против државе суд је одбио тужбу уз образложење да је поднета после истека предвиђеног рока. Ипак, ту пресуду је у марту ове године поништио Апелациони суд и наложио поновно суђење. Први основни суд је овог пута средином октобра прихватио тужбу, што значи и одговорност Србије за неспречавање насиља према њеним грађанима. Ипак, прича није завршена, јер се прошле недеље државно правобранилаштво жалило Апелационом суду.

– Познавао сам и Николу и Агицу и мислим да су били добри људи – каже нам Душан. – Син им је отишао у Хрватску, а они су остали. Знам да је Никола више пута тамо одлазио за тих годину дана и мислим да је и он намеравао да мења кућу. Имали су 80 јутара земље и били су веома богати. Садили су огромне површине шаргарепе и још неког поврћа и продавали „Подравки“.

Мештанка која је рођена у Кукујевцима, а која није желеда да нам каже име, наводи да била је девојка кад су Оскомићи убијени, али се сећа кад се селом пронео глас шта се догодило.

– Били су вредни, поштени и приступачни људи и нису се бавили политиком. Нажалост, догодила им се трагедија – каже нам кратко, одмахујући руком као да не жели да се присећа тог догађаја…

Како је Окружни суд у Сремској Митровици утврдио, у кућу Агице и Николе у ноћи између 29. и 30 јула ушли су припадници једне „добровољачке јединице“ Горан Вуковић и Павле Драшковић. Они су везали Николу и Агицу и њену тетку Марију Томић. Ту су их ударали, а онда убили хицима из пиштоља у главу. Због тог злочина Вуковић је 1996. године осуђен на 15 година затвора. Драшковић је због изазивања националне и верске мржње, али и убиства Словака Стевана Крошлака из села Сот, осуђен на десет година затвора. Осим њих, осуђен је и Милан Николић на три и по године затвора због подстрекавања на националну и верску мржњу.

Извор: НОВОСТИ