Srbija je žrtvama gradila novu Evropu

Svojom borbom protiv fašizma i žrtvama Srbija je zaslužila da danas bude deo Evrope, poručio je premijer Ivica Dačić u Dragincu. Na današnji dan, 1941. godine, u Dragincu je počinjen prvi masovni zločin nad civilima tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Streljano je oko tri hiljade ljudi.

Premijer Ivica Dačić poručio je u Dragincu, gde je na današnji dan 1941. godine streljano oko tri hiljade žitelja Mačve i Pocerja, da je Srbija svojom borbom protiv fašizma i žrtvama zaslužila da danas bude deo EU i podsetio da su upravo oni koji su počinili zločine nad Srbima posle Drugog svetskog rata počeli da grade novu Evropu, i da u nju danas ne puštaju Srbiju.

Dačić je istakao da se Srbi moraju ponositi svojom borbom protiv fašizma i slobodarskom istorijom i da ne smeju da dopuste da se zaboravi činjenica da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila polovinu muške populacije i da je ogromne žrtve pretrpela i u Drugom svetskom ratu.

“Danas posle genocida koji smo preživali u dva svetska rata zbog toga što smo bili na pravoj strani međunarodne zajednice, Srbija nije zaslužila da se ima nepravedan odnos prema njoj i njenim nacionalnim interesima, jer Srbija je uvek bila na strani koja se borila protiv fašizma”, poručio je Dačić posle polaganja venca na spomen-kosturnicu u Dragincu kod Loznice.

Prema Dačićevim rečima, srpske žrtve su zaboravljene i istorija je iskrivljena tako da su poražene nacije postale važnije na Balkanu nego što je Srbija i srpski narod.

“Oni koji su ovde izgubili živote bili su nevine žrtve, oni su utkali svoje živote u novu Evropu u EU, gde nam sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što je započeto u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji”, upozorio je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija je u borbi za ljudske i evropske vrednosti dala mnogo više nego neke druge države koje su veoma lako postale članice EU i “koje dan danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da nam uvedu vize”.

“Srbija ništa ne traži i ništa ne treba da joj dajete. Srbija je zaslužila da bude deo Evrope, jer je Evropu stvarala i ovde, zato našim nezaboravom i nepristajanjem da ovo prepustimo tmini istorije svedočimo o našoj želji da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i poštovanja”, rekao je Dačić.

Da su Draginačke žrtve pripadnici nekog drugog naroda, o tome bi se, prema Dačićevim rečima, pričale priče i legende, i zato Srbija mora da insistira da njeni umrli ne budu zaboravljeni.

“Moramo da oprostimo onima koji su zločin počinili, ali ne možemo da zaboravimo niti da pristanemo da su njihove žrtve vrednije od naših”, istakao je Dačić, istakavši da treba učiniti sve da se spreče novi ratovi, ali i da se prekraja istorija.

“Važno je da se zna ko je na čijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde i očekujemo da oni na čijoj smo strani bili i danas budu na strani istine i pravde kada je Srbija u pitanju”, poručio je Dačić.

Pamćenje i opomena 

Na komemorativnom skupu se građanima obratio i gradoačelnik Loznice Vidoje Petrović,koji je poručio da su stradalnici iz Draginca, među kojima je bilo i mnogo dece, opomena da se ne sme pristati na zaborav zla, i da žrtve zahtevaju pamćenje i opomenu.

Srbe su, kako je podsetio, u istoriji delile ideološke razlike, ali ih je spajala ideja antifašizma, slobode i vere u napredak, tako da i danas poštovanje prošlosti treba da bude temelj izgradnje bolje budućnosti za sve građane.

Spomen-kosturnica u selu Draginac kod Loznice svedoči o prvom masovnom zločinu počinjenom nad civilima tokom Drugog svetskog rata na teritoriji tada okupirane Srbije, kada je tokom jednog dana, 14. oktobra 1941, izvršena odmazda streljanjem 2.950 civila.

“Zločin u Dragincu, koji je prethodio sličnim tragičnim događajima u Kraljevu i Kragujevcu tokom oktobra iste godine, u prethodnim decenijama postepeno je zaboravljan tako da sedamdeset godina kasnije, u naše vreme, mali broj građana Srbije ima saznanja o zločinu koji je počinjen”, navodi se u saopštenju Ministarstva rada čijim sredstvima je spomen-kosturnica u potpunosti obnovljena prošle godine.

Spomen-kosturnica je obeležena granitnim spomenikom visine sedam metara, autora Ostoje Gordanića Balkanskog. Na memorijalu su ispisani spomen-tekstovi, a na mestu ranijih grobnica ostale su uređene humke na kojima se nalaze ploče sa stihovima Đorđa Radišića.

Izvor: RTS