Србија ће годишње Јеврејима исплаћивати 950.000 евра

Расправа о Нацрту закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника почела је јуче у Палати Србија и о овоме ће се преговарати до 18. децембра, а како је истакнуто, до краја године би све већ требало да буде у Влади.

Према овом закону, који ће бити усклађен са Законом о реституцији, али због специфичности начина на који је ова имовина била одузимана потребан је и посебан правни оквир, Србија ће у наредних 25 година, сваке године, исплаћивати 950.000 евра јеврејској заједници. Некретнине и покретности, али и папири од вредности одузете између 6. априла 1941. и 9. маја 1945. од Јевреја који су убијени, а иза њих нису остали потомци, биће враћене или надокнађене јеврејској заједници. Како неки од учесника расправе истичу, за то време неће бити исплаћено ни два до три одсто реално одузете имовине.

Свим приходима управљаће Савез јеврејских општина, а средства ће бити коришћена за проучавање и документовање периода Холокауста, обележавање значајних датума у вези с тим периодом, за научноистраживачке пројекте, издавање публикација, образовање о Холокаусту и злочинима фашиста, стипендирање ђака и студената, финансијску подршку преживелим Јеврејима и јеврејској заједници, јачање њених веза са сународницима у свету… Како се добијени новац троши, контролисаће Одбор за надзор који ће чинити два представника Светске организације Јевреја за реституцију, два представника јеврејских општина и један представник Владе Србије који би уједно био и председник тог одбора.

„Циљ овог закона је да се бројке замене именима и на тај начин прикаже судбина Јевреја на овим просторима. На овај начин ми ћемо боље разумети актуелне процесе који воде монструозним стварима. Ово је питање и односа Србије према сопственим грађанима и тиме, цивилизацијски помак на пољу људских права, али и начин да се открије узрок Холокауста“, казао је Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Како је објашњено на јучерашњој расправи, Немачка је у тадашњој Југославији водила најдетаљније пописе имовине одузете од Јевреја и предавала их Влади Милана Недића. Накнадну нејасноћу чини само национализација власништва која је уследила након Другог светског рата, али је одузето власништво у данашњој Србији као правни наследник ондашње Југославије, далеко јасније него у Чешкој или Словачкој где немачки пописи нису били тако детаљни.

Рок за повраћај

Све што буде било могуће биће враћено у натури осим онога што данас представља установе, болнице, школе, државну управу или фирме у којима је већински капитал у друштвеној имовини… Рок за потражњу је три године од ступања закона на снагу, а пресуда ће се чекати до шест месеци, евентуално годину дана у случајевима који су компликованији. Закупци који се већ налазе у зградама које су предмет враћања остаће у њима под досадашњим условима до три године.

(А. В. Малушев / Данас)

Извор: Intermagazin