Срби у Хрватској морају се надати бољем

Људи неће подржати твој успех, рађа се у људима љубомора и сујета, тада се провлаче лажи и неистине, желећи тако омаловажити твој успјех и плодове твог рада. То сам често проживљавао у својих 28 година пастирске службе и данас проживљавам и то од најближих сарадника…

Протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки, поручио је уочи највећег хришћанског празника Васкрса да нас нада у боље сутра мора мијењати и да се Срби у Хрватској, ако се држе православља и ако су вјерници, морају надати бољем.

„Кроз вријеме је, описујући себе, човјек ту своју посебност сажео у изреку – нада задња умире. Тако је са Србима и у Хрватској“, рекао у интервјуу за Срну парох винковачки.

Наводећи да у прослави Васкрса имамо двије важне ствари – да након Великог петка слиједи Васкрс и да прије Васкрса морамо проћи Велики петак, Азап је нагласио да често правимо грешку управо што раздвајамо те двије ствари, јер оне иду заједно – страдање и радост.

„Васкрсење је Христово побједа. Наш је Бог побједник и ми га као таквог гледамо. Не смијемо изгубити то из вида. Када човјек има Христа васкрслог као побједника онда и свој крст, бол и страдање носи на другачији начин и бори се на другачији начин, јер зна да борба није узалудна“, нагласио је он.

Према његовим ријечима, веома је важно, психолошки и духовно, патњи и боли дати смисао. „Крст не носим само да бих га носио или прихватио страдање, већ да дођем до побједе. Мој циљ је доћи до ускршње побједе“, рекао је винковачки свешетник.

Он је истакао да је његово свештенство дар, а пут којим је прошао велика и занимљива слика.

„Бог ме позвао и ја сам се одазвао, али није ме звао само на један тренутак, већ ме одабрао за нешто велико. Када је Исус Христос позвао апостоле, када је установио свештенство, он је као Бог знао што ће се све догодити – да апостоли проповедају Јеванђеље по цијелом свијету, то и ми свештеници чинимо. Зато и своје свешеништво гледам као дио велике и занимљиве слике“, појаснио је парох Азап.

Сваки хриршћанин, рекао је он, укључујући и свештенике проживљава Христов живот у његовој пуноћи – од Витлејема до Вазнесења на небо.

Цијели живот, додао је, заправо је испреплетен таквим циклусима гдје се измјењују рођење, смрт, васкрсење, преображење, и страдање и радост.

„Сматрам да нада лежи у Евхаристији, у Светој литургији. Ми смо као свештеници позвани донијети живога Христа на олтар. У својој слабости и грешности ја сам онај којег је Господ изабрао да доносим живога Христа овде на земљи“, навео је Азап.

На питање на који начин се човјек треба борити против неистина и како побиједити лажне оптужбе других, Азап је рекао да не требамо узимати приговоре и трачеве превише к срцу или због тога одустати од онога што радимо.

„Има тих ситуација у животу сваког човјека, има их наравно и у свештеничкој служби. Људи неће подржати твој успех, рађа се у људима љубомора и сујета, тада се провлаче лажи и неистине, желећи тако омаловажити твој успјех и плодове твог рада. То сам често проживљавао у својих 28 година пастирске службе и данас проживљавам и то од најближих сарадника. Ако сам због онога што радим миран пред Господом и знам да је то Његова воља, онда је мој пастирски рад ових 15 година у Винковцима плодоносан и успјешан“, истакао је винковачки парох.

Говорећи о ситуацији на подручју парохије, Азап је рекао да се од септембра прошле године у цркви Силаска Светог Духа проводе радови на фреско сликарству.

„У нашој цркви осликавање икона ради самостални умјетник и иконописац Теодор Кесић из Земуна. Техника којом осликава Цркву зове се секо техника или стенопис, то је традиционални начин осликавања којим се боје наносе директно на свеж кречни малтер“, појаснио је он.

Прота Азап је истакао да је у винковачкој цркви урађена нова икона Светог Евесевија мученика цибалског који је страдао у трећем вјеку од руке Римљана. Овај светитељ, поријеклом Грк, чији су родитељи доселили у Винковце, припада ранохришћанским мученицима који су страдали у граду Цибале, данас Винковци.

Истичући да црква у Винковцима може бити на понос како православнима, тако и свим становницима града, Азап је најавио да је у плану да се црква унесе у туристичку карту града.

„Заиста се има шта видјети, поготово сада љепота сликарстава гдје сваки посјетилац може доживјети терапију бојама и осјећај опуштености и благословеног мира“, истакао је он.

Парох винковачки је подсјетио да је сва имовина цркве уништена 1991. године и да је, као свештеник, дошао дословно на два градска паркинга. „Али, слава Богу све је поново подигнуто и објекти наше цркве поново уљепшавају барокно језгро града“, додао је он.

Азап је напоменуо да је пуно труда уложио у управљање заједницом и стварању добрих односа међу људима, што је резултирао и изградњом инфраструктуре.

„Најприје смо саградили Парохијски дом, кућу за свештеника с припадајућим просторијама и канцеларију парохије. Тада сам на Велику Госпојину 2004. године постао становник Винковаца и уселио се у новосаграђени дом с својом породицом. Ево пуних сам 15 година прави Винковчанин“, нагласио је прота.

Азап је истакао да је велики посао урађен и око реституције и поврата имовине Српске православне цркве у Винковцима.

Он је најавио да ће крајем ове и током следеће године Црквена општина бити обештећена са око 270.000 евра за зграде које су јој одузете у вријеме комунистичке владавине, те да ће и зграда Музичке школе „Јосиф Руњанин“ бити враћена Цркви.

Азап је рекао да, захваљујући уговору потписаном 2003. године са хрватском Владом, Српска православна црква у Хрватској користи новчана средства, те да епархија осјечкопољска и барањска добије годишње око 538.000 евра.

„Тим се новцем плаћа издржавање свештеника и доприноси за свештенике, пензионо и здравствено осигурање. Да нема ових средстава опстанак многих парохија био би доведен у питање и многе би цркве биле затворене, јер у многим крајевима данашње Хрватске нема православних вјерника“, истакао је он.

Након што је Хрватска ушла у Европску унију, додао је парох, и православни Срби на истоку Хрватске укључили су се у кориштење средстава из ЕУ фондова.

„Обновио се сточни фонд, купљени су нови трактори и машине за рад. Мислим да сви имају једнако право на кориштење овога новца и доста њих то користи“, рекао је он.

Азап је навео да Срби свакако јесу оптерећени због ратних искустава и сукоба на овим просторима и да носе то бреме и тај терет.

„Народ није крив. Тешка је била реинтеграција у хрватско друштво. Срби, да би им било боље, морају бити бољи људи, да живе православље и да га носе у свом срцу. Нужно је да се од гријеха удаље, да очисте своја срца од завидности, мржње и сваке тјескобе. Србима, да би било боље, а сви то желимо, потребно је да буду далеко од свега што односе међу њима самима нарушава“, истакао је прота Азап.

Он је поручио да Срби у Хрватској, ако се држе православља и ако су вјерници, морају се надати бољем.

Аутор: ДУБРАВКА БЛАГОЈЕВИЋ

Извор: СРНА