СРБИ У ХРВАТСКОЈ – ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

Владика Фотиjе

Срби у Хрватскоj су грађани другог реда коjи немаjу право да обиљежаваjу мjеста свог страдања и испишу га своjим писмом, изjавио jе Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе.

Владика Фотиjе истакао jе да о томе свjедочи чињеница да су Срби покушавали да обиљеже мjеста страдања током грађанског рата деведесетих година прошлог виjека, али да то иде много тешко „jер су ти споменици преко ноћи уништавани“.

Он jе као примjер навео уништавање споменика пострадалим Србима у Голубићу код Книна, коjи jе срушен исте ноћи кад jе и подигнут.

Епископ Фотиjе рекао jе за „Вечерње новости“ да ће Његова светост патриjарх српски Иринеj уочи Преображења доћи у дводневну посjету Далматинскоj епархиjи, поводом обиљежавања великог jубилеjа – 400 година Богословиjе манастира Крка.

„Планирано jе да патриjарх 18. августа прво посjети нашу цркву Светог Илиjе у Задру, потом и римокатоличку цркву Свете Стошиjе у коjоj се чуваjу мошти ранохришћанске светитељке великомученице Анастасиjе. Ту ће се срести и са надбискупом задарским Желимиром Пуљићем, коjи jе, истовремено и предсjедник Бискупске конференциjе“, наjавио jе владика Фотиjе.

Одговараjући на питање има ли наjава да ће обиљежавању 20 година акциjе хрватских снага „Олуjа“ присуствовати и неки Срби у Хрватскоj, епископ Фотиjе jе рекао да Српска православна црква у томе не може да учествуjе, нити жели, нити jоj jе ту место.

„Ми тамо не бивамо, нити бисмо били. А Срби коjи намjераваjу, требало би да знаjу зашто то чине. Током 4. и 5. августа, ми широм Епархиjе даjемо помене и парастосе за Србе пострадале тих дана и током рата. Молимо се за људе коjи су невино страдали. Наше обиљежавање тог трагичног догађаjа су молитва, покаjање и вjера“, рекао jе епископ далматински.

Владика Фотиjе jе рекао и да се у Цркви свакодневно моле за повратак и траjни опстанак Срба у Далматинскоj епархиjи и у Хрватскоj. „До рата деведесетих у Далмациjи jе живjело 120.000 Срба, данас jедва четвртина, већином стариjих“, рекао jе владика Фотиjе.

Према његовим риjечима, наjвише народа иселило се из градова и тамо се наjмање вратило.

„Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмациjе, у селима, стање jе боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих краjева су барем куће обновили, а у њих увиjек неко може да се врати“, рекао jе епископ далматински Фотиjе.

Извор:

Везане виjести:

Интервjу епископа Фотиjа за магазин „Печат“ – Jadovno 1941.

ИКОНЕ И ДУХОВНУ БАШТИНУ ВРАТИТИ КАД И СРПСКИ НАРОД

обиљежено 400 година од оснивања богословиjе у манастиру крка