arrow up

Подијелите вијест:

СРБИ – НАРОД ЖИВИХ

episkop Atanasije

Умировљени епископ Атанасиjе служио jе данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српскоj жртви са овог подручjа коjу су усташе побиле у Другом свjетском рату.

Бесjедећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасиjе jе рекао да jе Чаваш свето мjесто на коме се
сjећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе.

„Српски народ jе народ живих, ниjе народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вjеруjући да су они живи“, нагласио jе епископ Атанасиjе након помена коjем jе присуствовало
стотињак потомака чавашких жртва.

Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им све надлежне институциjе помогну у обнови кућа, срушених у посљедњем рату.

У Чавашу, у коме су обновљене само двиjе куће, живе породице Миjатовић и Милошевић. У селу нема ни струjе ни воде и услови за живот веома су тешки, истичу ове породице.

Чаваш називаjу и мученичко село, jер су усташе 11. августа 1941. године, од 150 Срба мjештана, убили 101 лице од коjих jе наjмлађе имало свега неколико дана, а наjстариjе 96 година.

У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживjело jе само двоjе, а од 23 члана породице Миjатовић преживjело jе троjе, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. На мjесту убиства преживjели сродиници су 1956. подигли споменик коjи jе миниран 1993. године, али су његови остаци довезени у Требиње, гдjе су састављени. Споменик чавашким жртвама се налази испред манастира Тврдош.

Становништво села Чаваш коjе jе до рата припадало требињскоj, а након рата општини Равно у Федерациjи БиХ, jе 1993 . године протjерано.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​