ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на Колубари

Уместо у болницу, пуковник Миливоjе Стоjановић стао jе на чело свог пука и уз поклич „Напред, на неприjатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему jе Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоjе Поповић и Милосав Јелић стихове.

Ових дана, скоро незапажено, прошла jе читуља, коjу су у „Политици” обjавили потомци пуковника Миливоjа Стоjановића, легендарног команданта Другог пешадиjског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да jе прошло сто година од jуначке погибиjе jедног од наjславниjих команданата овог пука.

О jунаштву Миливоjа Стоjановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоjе Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“), коjе су недавно обjављене.

Према ратним дневницима овога пука, Добричанин jе детаљно описао борбе на Колубари у коjима су његови ратници показали невиђено jунаштво, како официри, тако и обични борци, сељаци из Топлице, Јабланице и Заплања.

Одлуком Радомира Путника и Живоjина Мишића да српска воjска крене у противнапад, Гвоздени пук jе добио задатак од команданта Моравске дивизиjе, у чиjем се саставу налазио, да 4. децембра 1914. године (по новом календару) нападне неприjатеља на утврђеним положаjима Кременица–Вис и да га протера преко Колубаре.

Командант пука Миливоjе Стоjановић jе управо требало да буде смештен у болницу, jер jе добио запаљење плућа. Кад jе, међутим, сазнао за наређење, он jе рекао: „Зар да оставим своj пук сада, кад моjи воjници иду напред, у смрт? Не, моjе jе место међу моjим воjницима. Кад се сврши борба, кад потиснемо неприjатеља, отићи ћу у болницу да се лечим. А сад остаjем овде”.

И ставио се на чело пука, у прве борбене редове. Аустроугарска воjска jе утврдила фронт на линиjи Кременица–Вис, ком се, због испресецаног терена, тешко прилазило под непрестаном митраљеском ватром. После више поновљених jуриша, пуковник Стоjановић jе сам пошао испред своjих бораца на jош jедан jуриш. Последње речи биле су му: „Напред, на неприjатеља!” Пао jе погођен неприjатељским мецима, али jе пук наставио напредовање и, под командом заменика потпуковника Димитриjа Милића, успео да савлада отпор и овлада рововима, чиме jе jедна од важних тачака битке на Колубари била освоjена.

Инспирисан славним jунаком Миливоjем Стоjановићем, Станислав Бинички jе компоновао чувени „Марш на Дрину”, за коjи jе Милоjе Поповић написао речи:

„Поj, поj Дрино, причаj роду ми/Како смо се храбро борили /Певао jе строj, воjев’о се боj краj хладне воде/Крв jе текла /Крв се лила Дрином због слободе”. Песник Милосав Јелић му jе посветио своjу песму коjа се завршава стиховима: „Ал’ окове земљи ћу скинути/ Ја не жалим што ћу погинути”.

А ко jе био Миливоjе Стоjановић?

Историчари су записали да се родио у Пожаревцу 1873. године. После завршене воjне академиjе брзо jе напредовао и постао командант Подофицирске пешадиjске школе. У Првом балканском рату био jе командант 12. пука, а за храброст му jе престолонаследник Александар Карађорђевић лично уручио Орден Карађорђеве звезде са мачевима, скинувши га са своjих и прикачивши га на Стоjановићеве груди.

После балканских ратова Миливоjе Стоjановић jе постављен за команданта Краљевске гарде. Кад jе избио Велики рат сам jе тражио да преузме команду над jединицом коjа ће се непосредно борити на фронту.
У jуришу коjи jе на Колубари водио пуковник Стоjановић погинули су и млади поручници Сретен Николић и Милоjе Китановић, као и jош 53 подофицира и воjника, док их jе 224 рањено.

У борбама коjе су настављене погинуо jе и капетан Љубомир Наjдановић, заступник команданта 2. батаљона. Његов посилни, Воjа из Русне, како jе забележио Јован С. Динић, донео jе свог мртвог команданта на леђима чак у Ниш. Кад jе Перки, Љубомировоj маjци, саопштио да jоj jе донео мртвог сина, и она jе пала. Сахрањени су заjедно, гроб до гроба.

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

Колубарска битка

На Конатицама jе пукла кичма аустроугарима!

Каjмакчалан као капиjа слободе

Ово jе таjно оружjе српских воjника у Првом светском рату