Срби и други „мањинци“ у Хрватској остају без права да бирају власт и буџет!?

Има ли данас у Хрватској и ЕУ ико снаге да каже: „Нон пасаран!“, као што је то једном већ речено у прошлости, када је „догорјело до ноктију“.

Пише: Ненад ТАДИЋ

Након одбацивања и прогона ћирилице, спасавања усташког поздрава „За дом спремни!“, те свакодневних покушаја ревизије јасеновачког геноцида и усташке политике, хрватска десница има нови циљ – укидање права мањинама да утичу на избор владе и усвајање буџета.

Наравно, највећи трн у оку су српски „мањинци“ и српски посланици у Хрватском сабору, као и увијек када се траже кривци – први су на листама „непријатеља“ и „реметилачких фактора“.

Друштвено толерисање усташког и шовинистичког сентимента који тресе добар дио хрватске јавности већ годинама довело је до приједлога који представља директно кршење људских и националних права и свођење на грађане другог реда.

Покушај да на референдуму буду одузета права „мањинцима“ да одлучују о влади и финансирању земље у којој живе данас не би могао да прође ни у једној европској колико-толико демократској држави.

Десничарска група „Народ одлучује“ скупљаће потписе за референдум о „праведнијем изборном закону“, у коме се налазе наведени приједлози, од 13. до 27. маја широм Хрватске.

Већина политичких аналитичара вјерује да ће бити скупљен довољан број потписа, али чак и међу десничарима влада конфузија, пошто је ријеч о директно дискриминишућем приједлогу, који етнички најхомогенијој земљи у ЕУ/више од 90 одсто Хрвата по посљедњем попису/ потпуно скида демократску маску.

Наиме, једно од референдумских питања би гласило: „Јесте ли за то да се иза члана 72 Устава дода члан 72а: Посланици националних мањина одлучују о свим питањима из надлежности Сабора, осим о повјерењу Влади и доношењу буџета?“.

Овако формулисано питање о смањивању права „мањинцима“ на „климавим је ногама“ због тумачења да се њиме задире у основна људска права, признају и десничарски портали.

Десничари желе да искористе незадовољство Хрвата изборним законом и да прогурају причу о промјенама, а укидање права мањинама, као „главној сметњи“ за напредак етнички чисте Хрватске, редован је стил конзервативаца.

Да ли ће Брисел допустити својој чланици наставак флагрантног кршења људских права мањина, нарочито Срба, који су изложени ударима историјске ревизије геноцида који је над њима почињен у усташкој Независној Држави Хватској?

Искуство показује да је ЕУ, углавном, окретала главу на све дискриминишуће ударе хрватских влада и правдала се да ту „нема надлежности“.

Али, сада је ријеч о светом гралу Запада и Брисела – заштити основних људских права.

Ако Срби и други „мањинци“ изгубе право да бирају власт и утичу на расподјелу средстава – постају грађани другог реда, и то не само у Хрватској, већ и у ЕУ.

Неке земље су бомбардоване и кажњаване због тврдњи да крше људска права, мада никада нису имале овако формулисане законске одредбе какве предлажу хрватски национални популисти.

Има ли данас у Хрватској и у ЕУ ико снаге да каже: „Нон пасаран!“, као што је то једном већ речено у прошлости, када је „догорјело до ноктију“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Дејан Јовић: Срби у Хрватској осуђени на нестанак | Јадовно 1941.

Срби у Хрватској без елементарних права | Јадовно 1941.

Пет кључних питања за Србе у Хрватској данас | Јадовно 1941.