arrow up

Подијелите вијест:

Срби да се окупе на прослави 700 година Манастира Крупа

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије изразио је наду да ће обиљежавање 700 година Манастира Крупа на Велику Госпојину, 28. августа, бити обједињујућа прослава, и духовно, и национално, и културно за расељени српски народ из ових крајева.

Манастир Крупа
Манастир Крупа

“Ми смо овдје распети и то можда додатно све отежава. Међутим, из тог распећа је васкрсење, то је оно што се ми надамо. Надамо се и да ће ова прослава у Манастиру Крупи сабрати расељени народ овог краја”, рекао је владика Фотије за црквену ТВ Храм.

Епископ Фотије се нада да ће на прославу доћи много владика, свештеника, монаха, српског народа са свих страна, који су овдје живјели и имају своја огњишта, а сада живе у Републици Српској, Србији, као и у трећим земљама.

“Да то буде једна обједињујућа прослава са централном светом литургијом, на Успење Пресвете Богородице ове године”, рекао је владика Фотије.

ТВ Храм објавио је и позив да се помогне обнова ове најзападније задужбине благородне лозе Немањића, манастира Крупе у Далмацији, слањем СМС поруке на број 2407, у којој ће се укуцати број 32, а која кошта сто динара.

Један од симбола српског народа у Далмацији, манастир Крупа, ове године обиљежава седам вијекова постојања.

Манастир Крупу саградио је краљ Милутин почетком 13. вијека. Посвећен Успењу пресвете Богородице, манастир Крупа вијековима дијели судбину српског народа на простору Хрватске, много пута рушен и обнављан.

Централна прослава седам вијекова постојања манастира биће одржана у Далмацији у Обровцу, поред Задра, на дан манастирске славе, 28. августа на Велику Госпојину.

Срби тога краја, осим великог броја гостију, очекују и Његову светост патријарха српског Иринеја.

У Обровцу, градићу поред Задра, некада је живјело више од седам хиљада Срба. Данас их је свега 1.000.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Манастир Крупа: Седам векова трајања и обнове српске …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​