Srbac: Odgajili dvoje ratnih siročića i izgradili im kuću

Mira i Danko Đukić pored svoje četvoro dece, podigli kćerku i sina poginulog borca RS

 Mira, Bojana, Bojan i Danko ispred nove kuće

SRBAC – Svaku vrstu milosrđa, pa i najmanje humano delo treba ceniti, ali ono što su uradili 68-godišnji Danko Đukić i njegova četiri godine mlađa supruga Mira može se nazvati humanitarnim podvigom, što potvrđuju brojna opštinska i republička priznanja.

– U susednoj opštini Prnjavor imala sam rođaka Đoku Bojanića koji je kao pripadnik MUP RS poginuo u ratu 1993. godine, ostavivši iza sebe dvoje male dece, Bojanu sa dve i po godine i Bojana sa 13 meseci. Majka Jasna napustila je decu i muža šest meseci pre pogibije i nestala u nepoznatom pravcu. Kasnije smo dobijali informacije da je jedno vreme živela u Vučitrnu, potom u Šapcu i da je rodila još troje dece. Nekoliko dana nakon pogibije o deci se brinula jedna starija baka iz komšiluka, što je pogodilo mog muža Danka koji mi je rekao da bi bilo najbolje rešenje da usvojimo decu i podižemo ih kao što smo podizali naše četvoro. Odmah sam prihvatila i nikada se nijedno od nas nije pokajalo – priča Mira i dodaje da deca sada neće da čuju za biološku majku, pa čak ni da joj se jave na telefon.

Kad je 2008. godine Bojana napunila 18, a Bojan 16 godina, Danko je odlučio da im u rodnom Prnjavoru podigne kuću i da im to bude poklon za punoletstvo.

– Opština Prnjavor poklonila je plac, bilo je skromne pomoći od boračkih organizacija, lokalnih firmi i komšija, ali smo najveći teret na podizanju kuće od 350 kvadrata sa dva trosobna stana i poslovnim prostorom podneli mi, uloživši oko 150.000 maraka. Kad je završila srednju školu Bojana se udala u Srpcu i sada ima trogodišnjeg sinčića, a Bojan po završetku srednje škole povremeno odlazi na rad u Nemačku, a kad se vrati živi sa nama – priča Danko i dodaje da su Mira i on 2008. godine dobili priznanje za humanost godine od republičke organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila.

Mira je 2004. godine za humanost dobila veliko priznanje od tadašnjeg predsednika RS Dragana Čavića, uz novčanu nagradu od 500 maraka, a Danko je za Dan opštine pre dva meseca dobio najviše oktobarsko opštinsko priznanje za ovo i druga višegodišnja humanitarna dela.

– Do neba smo zahvalni našim drugim roditeljima koje zovemo tata i mama. Nisu nas razlikovali od svoje dece, čak su nam i više pružali – sa setom se priseća dečjih dana 23-godišnja Bojana.

Mira, Bojan i Danko

Mira i Danko imaju tri kćerke, Radu, Danijelu i Jelenu koje su udate na području srbačke opštine i sina Živka koji sa suprugom Daliborkom i svoje dvoje dece živi u zajedničkom domaćinstvu. Računajući i Bojaninog sinčića, Danko kaže da imaju četrnaestoro unučadi i četvoro praunučadi i da se on i Mira osećaju srećnim i ponosnim.

NASLEĐE

DANKO je „veliko srce“ nasledio od dede Vida koji je za vreme Prvog i Drugog svetskog rata podigao po jedno ratno siroče. Gorak ukus siorotinje osetio je kad je ostao bez oca u trećoj godini života i kad se njegova majka sa troje maloletne dece borila da ih prehrani za vreme gladnih 50-ih godina.

SUŠARA I MLIN

ZA 48 godina braka, Danko i Mira su puno toga postigli. Pored lepe kuće i nekoliko dvorišnih objekata imaju sušaru i mlin za žito, 7 traktora, 3 kombajna i sve priključne mašine, tako da bez problema obrađuju 120 hektara, a mogli bi, kažu, četiri puta više kad bi dobili državnu zemlju na koncesiju.

Izvor: Intermagazin.rs

Vezane vijesti:

POSTHUMNO ODLIKOVANI BORCI REPUBLIKE SRPSKE …

SLUŽEN PARASTOS ZA POGINULE RADNIKE … – Jadovno 1941.

LUŽEN PARASTOS POGINULIM BORCIMA I … – Jadovno 1941.