fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

СРАМОТА ШТО ЈЕ ЗЛОЧИН ЈОШ НЕКАЖЊЕН

pantelija curguz

САРАЈЕВО, 3. МАЈА (СРНА) – Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз сматра тугом и срамотом, приjе свега људи из правосудног система, што jош ниjе кажњен злочин над воjницима ЈНА 1992. године у Добровољачкоj лици у Сараjеву.

Према његовим риjечима, добро jе да се српски народ донекле дозвао памети, па jе овом датуму почео посвећивати више пажње него раниjе.

Присуство амбасадора Србиjе Нинослава Стоjадиновића и jош неких људи из jавног живота Републике Српске на обиљежавању 20. годишњице страдања воjника ЈНА у Добровољачкоj улици за Ћургуза говори да jе дошло до промjене у српском народу у односу на те догађаjе

„Сама чињеница да се ради о догађаjима као што су Тузланска колона, Купрес, Сиjековац и други коjи су увели народе у бившоj БиХ у крвопролиће, а да нико за то ниjе процесуиран, говори сама за себе“, рекао jе Ћургуз новинарима.

Он jе констатовао да са досадашњим односом према процесуирању ратних злочина нема могућности грађења било какве врсте суживота на овим просторима.

„Било би много потребниjе да надлежни сjедну за сто и да се договоре о процесуирању свих злочина коjи су се десили на овим просторима, а нарочито оних коjи су увели оваj народ у крвопролиће и коjи су одредили карактер сукоба, а то су, приjе свега, Добровољачка улица и Тузланска колона“, сматра Ћургуз.

Наводећи да злочин у Добровољачкоj улици 3. маjа 1992. године друга страна назива „одбраном Сараjева“ Ћургуз jе упозорио да тиме негираjу недужне жртве.

„Дио политичког амбиjента у Федерациjи БиХ и људи коjи носе одговорне функциjе бране извршиоце и налагодавце злочина у Добровољачкоj“, рекао jе Ћургуз и додао да би у супротном пао у воду план по коjем су Срби извршили агресиjу на БиХ.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. мирно повлачила из Сараjева према споразуму и уз гаранциjу мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбjедност воjника гарантовао jе тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић.

Међутим, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе више од 200 заробљено. Први напад извршен jе 2. маjа, нападом на касарну ЈНА.

Извор: срна

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: