Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Спремају Лексикон Срба у Хрватској

Датум објаве: недеља, 8 маја, 2016
Величина слова: A- A+
У Осијеку стално разбијају табле на згради "Просвјете"
У Осијеку стално разбијају табле на згради “Просвјете”

Из Српског културног друштва “Просвјета” у Загребу најављују реализацију амбициозног пројекта. Чедомир Вишњић: На једном месту – преглед деловања најзначајнијих Срба који су радили на овим просторима

Српско културно друштво “Просвјета” у најскорије време започеће са реализацијом крајње амбициозног пројекта, Лексикона Срба у Хрватској. У тешким временима за све издаваче у Хрватској, а када је реч о “Просвјети” и у додатним околностима које јој не иду наруку, уложиће се сав напор стручњака са свих поља да се добије целовит преглед рада најзначајнијих Срба који су деловали кроз историју на овим просторима.

Председник СКД “Просвјета” Чедомир Вишњић за “Новости” каже да политика, посебно оно што се у последње време догађа у Хрватској, није мимоишла ни “Просвјету”. А тако и недостатак новца, јер је кровна културна институција Срба у Хрватској добила последњих година између 30 и 40 одсто средстава мање.

– Од свега што се на плану политике догађа у Хрватској ми смо успели да се очувамо, али се све то ипак одражава. Срби у Хрватској увек су били, а данас су посебно, економски слабији од просека и стање на терену је веома лоше. Оно нешто образованих људи се прикрива, пошто се људи национално не изражавају јер чувају своја радна места – објашњава нам Вишњић.

Према речима нашег саговорника, “Просвјета” већину купаца књига које издаје има у Загребу и Београду, а мало у Војнићу и Кореници.

– Ми младим људима поклонимо доста књига, али у малим местима дистрибуције готово да и нема. А нама је озбиљан и психолошки проблем, јер двадесетак година водимо борбу против страха. Да људе ослободимо и да се разиграју и стваралачки, и када је изгледало да је тај посао обављен наишао је овај политички мраз који је људе уназадио и преплашио – каже Вишњић.

Када се узме у обзир да нема ни пара, онда “Просвјета” уместо развоја има и назадовање. Али, наставља Вишњић, људи воле да се ради, “и када се све узме у обзир ипак смо успешни”. Вишњић објашњава да неправде код смањивања средстава у односу на друге издаваче није било, јер су сви добили мање. Али, неке мањинске заједнице, чијих је припадника знатно мање него Срба у Хрватској, ипак су пропорционално имале мања смањивања дотација.

ШТА ЈЕ У ПЛАНУ?
Приоритет “Просвјете” је да наставимо са капиталним издањима, као што је издавање капиталних дела Мите Костића. Ускоро треба да изађу и изабрана дела Радослава Грујића, угледног српског историчара. Иза њега је остало неколико припремљених рукописа који су се бавили историјом Срба у Хрватској. План је и објавити попис и детаљни опис свих сакралних објеката Православне цркве у Хрватској, а њих је око 500, истиче Чедомир Вишњић.

– Нешто су повећана средства која добијамо из Србије, а мислимо да би и она могла бити већа и озбиљнија. Резултати конкурса и одлуке нове владе и новог састава Министарства културе тек се очекују, а Вишњић каже да је позитивно то што је донесена одлука да се финансијски помогне библиотеци у центру Загреба – каже Вишњић.

Председник “Просвјете” указује да су познати и случајеви незгодних искустава и разних притисака на њихове истакнуте чланове, а да у Осијеку стално разбијају таблу на згради.

– Овде у Загребу и Вуковару, бар што се тиче “Просвјете”, није тако. Могу рећи да када је реч о угрожавању физичке безбедности, тих проблема у Загребу нема – наглашава Вишњић, указујући да је много већи проблем изражени страх и несигурност Срба у Хрватској.

“Просвјета” од 1993. године, откако у “новом” издању делује у Хрватској, имала је тешке периоде, поготово 1995.

– Знао сам да морамо нешто да радимо и таман да смо сви отишли, неко би морао да се врати – каже наш саговорник. – Баштина је била огромна, треба о томе бринути. Желели смо да спасемо што се спасти да, а друго је питање да ли се ова земља пробила до нормалног живота, нормалне, опуштене демократије, одговор не могу дати.

До сада је објављено око 200 наслова књига, у припреми су многи пројекти и Вишњић каже да слика када се изложи деловање на сајму у Београду изгледа веома добра. Стварност је међутим мало другачија, а за живот народа “Просвјета” и даље није одлучујућа снага, па Срби у Хрватској своје нагомилане проблеме морају да решавају на другим адресама.

Извор: Вечерње НОВОСТИ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top