Sporni ime i status Sajmišta

Nema saglasnosti o izradi spomen-kompleksa, Jevreji imaju najviše primedaba na predloženi propis. Traže da zakon bude specijalan, da se kompleks zove „Sajmište“ i da nad njim ingerencije ima Vlada.

Ni četvrta verzija zakona o Starom sajmištu, za koju se još koliko prošle nedelje nagađalo da bi mogla biti konačna, nije naišla na saglasnost svih članova Komisije za Sajmište. Kako saznajemo, velike primedbe imaju predstavnici jevrejske zajednice, kao i članovi komisije prof. Milan Koljanin, istoričar i Veran Matić, predsednik Upravvnog odbora Fonda B 92.

Jučerašnji sastanak Komisije je otkazan, jer je predsednik, vladika Jovan Ćulibrk, hitno otputovao u Izrael, a predstavnici jevrejske zajednice su proslavljali veliki praznik Sukot.

-Naše sugestije, koje smo pismeno dostavili Komisiji, iste su kao pre godinu dana – kaže Robert Sabadoš, predstavnik jevrejskih opština u Komisiji. – Tražili smo da to bude specijalan zakon, jer je specijalno i ono što se desilo na Sajmištu tokom Drugog svetskog rata. Ono je deo kolektivnog sećanja i u narodu je ostalo upamćeno kao Sajmište, pa memorijal treba tako i nazvati. Treći zahtev jevrejske zajednice bio je da novi memorijal bude pod direktnom ingerencijom Vlade, odnosno njegovog tela, a ne pojedinačnog ministarstva. Takođe nisu zadovoljni ni kako je rešeno pitanje samostalnosti u Muzeju Holokausta.

U toku su završne konsultacije u vezi sa izradom Nacrta zakona, potvrđeno je za „Novosti“ u Ministarstvu kulture i informisanja.
-Ministarstvo učestvuje u izradi nacrta pod radnim nazivom Zakon o Ustanovi spomen-žrtve na Sajmištu, zajedno sa Komisijom i Ministarstvom za rad. Uputili smo nekoliko sugestija koje se tiču samog formiranja posebne ustanove, koja bi funkcionisala po jedinstvenom modelu, kao ustanova sui generis,  imajuću u vidu misiju koja podrazumeva i očuvanje trajne uspomene na žrtve nacističkog terora i genocida na stratištima logora Staro sajmište u Drugom svetskom ratu.

Najnovija verzija zakona odudara od saglasja koje smo postigli tokom rada Komisije, a predložena rešenja odstupaju od naših pismenih predloga i minimalnih očekivanja vezanih za rad Muzeja Holokausta – kaže Sabadoš. Zato Savez jevrejskih opština sugeriše da se i ova verzija zakona menja.

U njoj, ime memorijala je Ustanova spomen-žrtve Staro sajmište, i sastoji se od tri muzeja – Holokausta, srpskog stradanja i Porajmosa (romskog stradanja), a u njegov sastav ući će i Muzej genocida. Muzeji bi imali relevantu samostalnost, ali bi na čelu cele institucije stajao jedan direktor. Takođe, ustanova bi bila pod ingerencijom Ministarstva kulture, a ne Vlade.

Prof. Milan Koljanin takođe je dostavio pismene primedbe Komisiji. On smatra da memorijal treba da ima u imenu reč Sajmište, koje asocira na mesto stradanja, a ne Staro sajmište, koje asocira na nehigijensko naselje, posle rata. Zalaže se i za precizno određenje nadležnosti svih muzeja u sastavu krovnog spomen-kompleksa, kao i da zakon bude leks specijalis.

U sastav memorijala morale bi da uđu i Topovske šupe, kao logor koji je prethodio Sajmištu, a prostor Ušća, kao prostor velikog stradanja, na kom je i organizacija Tot imala svoj logor, trebalo bi da bude adekvatno obeležen-kaže Koljanin.

Autor: V. Crnjanski- Spasojević

Izvor: Večernje novosti

Vezane vijesti:

Veran Matić predstavnik za regionalnu saradnju Komisije za Staro sajmište

Dragan Popović: Staro sajmište je simbol sveopšteg stradanja